Zračenje

Nisam od onih ljudi koji šize za svaku sitnicu i poprilično dobro podnosim ludila svojih nadređenih, ali(!!!) jednu stvar sam pocela ponovo da NEpodnosim - zračenje! Znate ono kad vaš šef nema pametnije posla pa dođe, stane vam iznad glave i tako gleda u vaš monitor i stoji i stoji i stoji... To verovatno ima veze sa tipom čoveka koji vam stoji iznad glave, ne znam. Još gore je kad počnete nešto da radite, samo pobacate stvari i razmišljate a on/ona dođe sa rečenicom - nije ti to dobro, evo kako sam ja to mislio/la da treba da izgleda. Svi naši srpski šefovi boluju od jedne specifične i vrlo neizlečive bolesti koja vremenom postaje sve gora - ekonomisti sa dušom nerealizovanog umetnika. Pošto na posao dolaze samo zato što ne znaju šta bi drugo radili sa sobom, a treba nekako da opravdaju svoju besmisleno visoku platu (a deca u Africi još uvek gladuju), onda moraju s vremena na vreme da prođu vizitu po firmi. Ne razumem zašto misle da bez njih firma propada, da se ništa ne radi i da čim oni okrenu leđa, zaposleni kao u obdaništu počnu da divljaju i orgijaju? Situacija u kojoj besposleni šef sebe proglasi kreativnim direktorom jer smatra da je najkreativnija osoba u firmi ume da bude vrlo zajebana! Odmah počinje da traži neku (citiram) šljašteću štampu i parcijalno svetlucanje, boje koje svetle u mraku, a štampa na pausu je vrhunac elegancije. O tiražima tipa 20 komada na ofsetu, ne želim trenutno ni da razmišljam. Ali da ne širim priču toliko, vraćam se zračenju... Dakle, pokušala sam da rešim problem tako što sam se pomerila skroz do zida i tako NEostavila mesta da mi se bilo ko zavuče iz leđa, ALI, ne lezi vraže! Zrakač je vrlo uporan stvor i bez reči vas samo odgurne i zavuče vam se iza leđa. Ako ga nekad baš toliko iznervira to što mu niste ostavili prostora, onda vas besno napuši, ali retko ulazi u konflikt jedan na jedan. Ne daj bože da na stolu imate neku kiflu ili slane štapiće (slatkiše preskače u glavnom), onda bez pitanja kreće da vam šuška po zalihama i komentariše punim ustima. Strahota! Ako se boji da se ne naljutite, onda vam uz osmeh dobaci - ja ti sve pojedoh, haha, reći ću sekretarici da ti kupi... i tako u krug.
Ponekad mi stvarno dodje da, kad mi se zrakač/ica montira iza leđa, mirno ustanem i kažem - izvoli, sedi, i onako ćeš ti to bolje!