Već duže vreme razmišljam o jednoj Pavićevoj teoriji... On kaze da postoje dve vrste ljudi, tj. dve vrste potomaka predodređenih roditeljima - deca pobednika i deca gubitnika. E sad, nadam se da ću uspeti da rekonstruišem celu teoriju...Dakle:
Sinovi pobednika vrlo često postaju gubitnici jer ne mogu da iznesu teret slave svojih očeva. Nekako ih kroz život proganja to prećutno takmičenje da moraju da urade nešto mnogo bolje i veće i bitnije nego očevi. Tu se nekako zaglibe jer na kraju ništa nije dovoljno dobro.
Sinovi gubitnika dobrim delom postaju pobednici jer imaju potrebu da isprave ono što njihovi očevi nisu uradili. Mnogo više se trude i imaju jasniji cilj ispred sebe.
Ćerke pobednika za sebe traže pobednika. Jako je teško biti i opstati u njihovoj blizini. One traže nekog ko će biti bar toliko jak i sposoban kao što je njihov otac, ako ne i više od toga, jer se samo tako osećaju zaštićeno i sigurno. To je ona kategorija Tatinih Princeza.
Ćerke gubitnika...e one su posebna priča. Jedan deo nađe sebi gubitnika koji je isti kao i figura oca, a jedna deo pokuša i možda i uspe da se izvuče iz svega toga i nađe sebi pobednika.
Zapravo, zanimljivo je to koliko ta figura oca zapravo dominira u životima potomaka, a da ni oni sami nisu svesni toga. Zapravo se svodi na rivalstvo među generacijama i traje vekovima na isti način.
Inače kad smo već kod Pavića, evo šta obavezno treba pročitati:
- Poslednja ljubav u Carigradu
- Kutija za pisanje
- Strašne ljubavne priče
February 27, 2006
Nasleđe
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
11 comments:
ja sam se pronasla u ovoj 'cerka gubitnika' kategoriji, ali svejedno nisam u potrazi za nekim sinom pobednika a ni gubitnika.ja sam samo u potrazi za nekim normalnim (ako takav postoji neka mi se obrati preko mog bloga :D )
da, Pavic je to malo nafilovao da zvuci grandioznije, kao i svaki pisac...Ali sustina je tu negde. Svi smo mi u potrazi za nekim normalnim, samo sto put do njega ponekad ume da bude vrlo trnovit :).
Ihaaaa... kako bi život bio jednostavan da je to baš tako...
Ovde su potpuno zanemareni kriterijumi po kojima je neko okarakterisan kao pobednik odnosno kao gubitnik. Suviše rastegljive kategorije - standardna zamka za sve ljude koji vole da prave kategorije...
kao sto rekoh, kategorizacija je malo knjizevnicki definisana bez nekog dubljeg objasnjenja...vidis zapravo me to interesuje - sta su pobednici a st agubitnici? Meni je ovo postalo jasno tek kad sam shvatila da konstantno trazim neko savrsenstvo koje nisam nalazila, pa sam shvatila da je moj otac previse sposoban covek, u smislu ume svasta nesto sa svoje dve ruke i jako cu tesko naci nekog ko je takav.
Meni je sam termin "gubitnik" nekako rogobatan, mislim da ga ne trpi ni jedna rečenica. Da bi neko bio gubitnik mora spram sebe da ima nekog (a ne nešto!) ko je pobednik. U kontekstu koji si ti spomenula, gubitnik je neko ko spram sebe ima život, i tu se ne snalazi najbolje. U suštini, kompletna civilizacija pada na tom ispitu, pre svega zato što se ne možeš porvati sa tako kompleksnim fenomenom kakav je život.
Možda se zapravo misli na gubljenje harmonije, možda je to gubitak... mislim, svakako jeste, ali i po tom aršinu smo svi do jednog gubitnici, od praroditelja na ovamo.
Gubitnik... najstrašnija reč modernog menadžmenta, najgrđa kletva histeričnog japija... možda o tome pričamo? Ne znam.
Dakle ja mislim da je priča u suštini bespredmetna jer je centralni pojam maglovit. Huh... sad ćete me mrzeti... Ja mislim da je Pavić retko površan pisac, pa nisam iznenađen što se ovakvim problemom bavi na ovaj način. Verbalna gimnastika mu je na nivou, ali kada malo razgrneš taj površinski sloj, malo se nađe kao temeljna potpora svega toga. Možda je Pavić gubitnik ;)
pa pazi...ne mogu da kazem da se nisam razocarala...upoznala sam ga na sajmu knjiga i tako smo malo popricali i ja sam rekla da sam se rezocarala kada sam shvatila da je mnogo puta prepakivao iste price. Nasmejao se i rekao kao moras mnogo puta ponavljati nesto da bi ljudi zapamtili. nisam imala potrebu da odgovaram na to jer me je preplavilo razocarenje. Ako je nesto dobro, to se zapamti, ako nesto nije dovoljno dobro onda ga moras ponavljati mnogo puta, ali kako god - covek je zaista hodajuca enciklopedija ima tu neku moc pripovedanja koja je jedinstvena, ALI...ta kategorizacija na gubitnike i pobednike u sutini ima jednan drugi smisao - ljudi su iz ratova izlazili kao pobednici ili kao gubitnici. E, sad, rat kao rat, noviji ratovi vise nisu to sto su nekad bili tako da ni o tome ne mozemo pricati na nekom zadovoljavajucem nivou. mozda pre borba, pa sad borba sa zivotom, borba sa ljudima, sa cime god, poslom, harmonijom, za harmoniju....ima tu dosta materijala i dosta prostora da se stvari shvate ovako ili onako.
Iskreno, ova tema mi izaziva bas bas los trip i smatram da cela prica nema nikakvog osnova, te da je to cisto subjektivna stvar!
Svog oca smatram pobednikom, a takodje i sebe!
Inace, primetio sam da pojedini pisci pored svoje velike inteligencije i recitosti, usled losih zivotnih iskustava, prodaju pogresnu zivotnu mudrost citaocima.
Vili, mislim da si malo preozbiljno shvatio pricu ili previse licno, ne zam. kako god, probaj da ne osudjujes sve sto ti se ne svidja.
Bio je samo los momenat.
Inace, ja bas i nisam tip koji osudjuje sve sto mu se ne svidja.
Koliko god postujem Pavica, ova teorija nije originalna - odavno vec postoji poslovica da posle velikih Bizmarka ostaju mali Herberti (ako sam dobro zapamtila ime). A ostalo je tacno.
Post a Comment