Da li neko može da mi pojasni ovaj pojam? Svi toliko ističu i još više brane tu ličnu slobodu, ali ja još uvek ne razumem:
- koja to druga sloboda postoji u individualnom smislu?
- šta zapravo obuhvata ta lična sloboda?
- šta se to dobija tom ličnom slobodom što se nije imalo ranije?
- šta je vrhunac lične slobode?
Gledam svoje prijatelje kojima je to užasno bitno i ne razumem. Ono što vidim je samo besomučno opijanje po kafanama, pridržavanje šankova po celom gradu i ubrzano menjanje nekih klinki/žena sumnjivog morala kojih posle ne mogu tako lako da se otresu. Nekako sam uvek kapirala da je ta lična sloboda bitna za neki duhovni razvoj čoveka, neko napredovanje bez forsiranja, ne znam, nešto specijalno i važno. Sad više ne znam baš. Ono što vidim je agonija i konstantno nezadovoljstvo. Onda sa druge strane postoji i ta urbana legenda o braku - kad se oženiš/udaš više ne živiš. Uh, s tim se baš ne slažem. Znam ljude koji su u braku i imaju i decu ali nisu prestali da žive. Promenila su im se polja interesovanja, ali daleko od toga da su se zatvorili u kuću i izolovali. Sa kojim se to duhovima zapravo borimo? Ili samo tražimo dovoljno dobra opravdanja za svoje postupke i izbegavanje svake odgovornosti?
13 comments:
Pa u tome i jeste sloboda. Ima jedan dobar primer: Da li je ptica sto leti i sto zivi kako joj je lepo, i sto uziva na nebu, i bla bla bla (zamisli patetikicu)?
Jeste!
Pa i nije. Sve je to jedna velika vezanost za instikt. Ptica kao zivotinja kad joj se kenja ona mora da se posere a ukoliko se posere na coveka kaze se da ce covek imati srece. Kad joj se jebucka ona mora da ima seks i da joj se kloaka zagreje...
Sloboda je valjda kad nisi prisiljen ni sa spolja ali ni iz unutra.
Dalje sloboda moze biti i "sloboda od neceg" i ona druga ali nemam pojma...
U svakom slucaju ta prica je toliko izbanalizovana da je postalo smesno. Niko nije slobodan.
S druge strane uvek se pitam: Da li je sloboda kategorican pojam. U smislu ili je ima ili je nema. Ili ipak postoje intenziteti slobode?
1.Slobodan da radim nesto
(da ucim, da se igram...)
2.Slobodan da ne moram da ucinim nesto
(da ne moram da jedem med i hleb, da ne moram da idem u logor)
I ja sam nekada negovao taj pojam i tradiciju licne slobode, a i trosio sam je upravo tako - pridrzavanjem sankova i gubljenjem vremena.
Onda sam shvatio da to nije sloboda.
Sloboda je da mozes sam da odlucis nesto i da to isto i sprovedes. sta god to bilo.
generalnu slobodu kapiram, imam problem sa urbanom legendom o licnoj slobodi. ;)
mogu da opsujem?
ne vidim ni jedan dobar razlog zasto bi to uradio...
Svako je potpuno slobodan. Neki su toga svesni a neki ne. Možemo da polemišemo o tome šta je apsolutna sloboda, da se bavimo razmatranjem ontološke slobode, ali je neosporno da je čovek slobodan po prirodi, a zarobljen po opredeljenju.
Kako je čovek biće koje ima svoje snažne manifestacije u 2 sfere koje se prepliću - duhovnoj i materijalnoj, tako ima mogućnost da i u slučajevima bilo kakve sputanosti u jednoj sferi mnogo toga nadomesti intenziviranjem aktivnosti u drugoj sferi. Tako gledano, čak ni utamničen čovek nije sasvim lišen slobode.
E upravo zbog toga ne mogu da shvatim ljude koji neprekidno naklapaju o slobodi, o gubitku slobode, o ugrožavanju, sticanju, prevazilaženju i zloupotrebi iste. Ne lišava me slobode čovek koji ima nameru da me liši slobode, nego me slobode lišava moja ideja, moj strah da će doći neko ko će me lišiti slobode.
Ja sam slobodan. Sasvim. Niko me u tome ne može osujetiti. I svi vi ste slobodni. Sami po sebi. Nemojte to sebi da oduzimate.
Pa u pravu si da je sloboda subjektivan dozivljaj. I da si u zatvoru ako se osecas slobodnim = slobodan si.
Mislim da si ti nazreo jednu dobru stvar koja se upravo vezuje o ovome sto je stikla pricala.
To je strah od neslobode i onda kada covek ima slobodu, pa taj strah u stvari jeste ne sloboda. Jos kad se napravi prica o vaznosti slobode (sto se moze vec poistovetiti sa urbanom legendom) onda se i desavaju ovakve stvari..
Mladi ljudi koji se trude da budu slobodni i sve radnje koje su gotovo uvek nesvesne ili bar nepromisljene, ih cine upravo obrnuto neslobodnim. jos jedan apsurd na planeti Zemlji. Oni koji zele slobodu upravo svojim radom da je steknu postaju manje slobodni..
S druge strane ja mislm da niko nije apsolutno slobodan (da je covek sa rodjenjem neslobodan)ali sam to prihvatio kao dato pa se svodi na isto kao i da jesam.
Moram priznati da sam nekada ljude i promatrao kroz prizmu slobodan-neslobodan, pa iz toga pravio odnos i prihvatljiv-neprihvatljiv za druzenje.
I kad skapiras da niko nije slobodan onda i svi inteziteti slobode (koji su relativni) postaju toliko nebitni da ljude i negledas kroz tu prizmu
npr
stikla: 80% slobode
smarach:75% slobode
toonvile: neprocenjeno
seka aleksic: 10%
isus hrist: 100%
buda: 100%
slobodan milosevic: ?
Uostalom koja bi ljudska jedinka bila zaduzena da procenjuje slobodu...
Ovo je bilo jutarnje prokenjavanje
uh brate, gde si ti otisao!!!
Nepravda, nisam to specijalno naglasio. Ja sam oženjen, ima tome 9 godina. To su najboljih 9 godina mog dosadašnjeg života. Ni jednog momenta se nisam osetio kao neko kome je uskraćena sloboda. I dalje se srećem s ljudima koji imaju strah od "vezivanja" a ja nikako ne mogu da ih ubedim da ne nosim ni bukagije ni konopce, da sam po svom opredeljenju "uvezan", da je ta neraskidiva spona ljubav, i da sam kroz to intenzivno razmenjivanje ljubavi samo doprineo sopstvenoj slobodi. Grlitelji šankova pod parolom odbrane slobode brane samo svoj egoizam. Oni koji stalno beže od stega i obaveza zapravo imaju strah od otvorenosti, od prepuštanja emocijama, od moguće patnje. Zbog toga im stalno izmiče, takođe sasvim moguća - ljubav.
Ono animalno u nama je sebično. Da bismo pobegli od toga, da bi smo zakoračili ka onom ljudskom, treba da se okrenemo ka širokogrudosti. Taj iskorak je zapravo oslobađanje. Onog momenta kada deo sebe poklonimo i deo svog prostora ustupimo, tek tada smo se oslobodili. Onoliko koliko smo dali, a često i više, dobijamo za uzvrat, i zapravo ništa ne gubimo, samo smo sada u simbiozi. I tu nem nišeg strašnog, naprotiv.
Individua poznaje samo sebe. Ličnost poznaje sebe, ali ima i težnju da spozna drugog,i da bude spoznana od drugog. Ličnost je društvena kategorija. Ličnost je ljubavna kategorija. Individua je matematički pojam, a u životu mnogo toga nema nikakve veze sa matematikom. Put od individue do ličnosti može da bude mukotrpan ali je nagrada neizmerna. Nagrada je sloboda. Stvoreni smo sa mogućnošću da budemo ličnosti, da budemo slobodni. Prosto je traćenje vremena, vode, vazduha i prostora ne iskoristiti taj potencijal.
Mislim da je ovim gore upravo sve receno.
Pa,licna sloboda,to je otprilike sloboda koja je toliko beskrajna da ponistava svoj smisao-slobodu.Kao da dete uvedes u ogromnu halu punu puncatu igracaka i kazes BIRAJ SAD,dete se skroz pogubi i naravno pocne da se izivljava,jer nije sposobno da napravi izbor kada mu je sve dozvoljeno.ela
ha, o tome sam nesto razmisljala...to je ona urbana legenda o licnoj slobodi, koja u praksi izgleda bas tako. :D
Post a Comment