Lou Reed

Tačno pre deset godina sam prvi put držala u rukama francusko izdanje Superstars* Guide maniaque du Velvet Underground et de la Factory d’Andy Warhol. Našla sam ga sasvim slučajno u Platou – ili bolje rečeno našlo je ono mene. Nisam znala ni jednu jedinu reč francuskog ali sam bila sigurna da je nesto važno. Neću pričati o koncertu koji Lou Reed-a koji je bio pre nekoliko meseci, jer je to neko opisao mnogo bolje i nema se šta na to dodati a ni oduzeti. Pokušaću da ispričam onu drugu stranu života jednog umetnika, onu koju znaju samo poklonici njegovog stvaralaštva. Dakle:
Lui Alan Reed, mozak Velveta, rođen je 2. marta 1942. godine u Bruklinu, u vrlo imućnoj jevrejskoj porodici. Pošto je vrlo rano pokazao interesovanje za muziku, roditelji ga kao petogodišnjaka šalju u muzičkui školu da uči klavir. Njega ipak više interesuje rok i već sa petnaest godina izdaje svoj prvi singl „So blue“. Pošto je bio vrlo asocijalan, roditelji ga šalju kod psihijatra koji ga leči elektrošokovima. 1960. se upisuje na univerzitet u Sirakuzi, gde upoznaje Sterlinga Morisona i kreće niz incidenata. 1963. završava pesmu „Heroin“ i dobija posao u Pickwik-u kao tekstopisac. 1966. Velveti imaju stalne probe u Warhol-ovom ateljeu, popularnom Factory-u. To je bilo mesto na kome su se pravili filmovi, fotografije, slike velikih formata, nastajala legenda pop kulture. Factory je zapravo bila čitava mašinerija, ljudi su dolazili jer je to bio centar svega, sve bitno se dešavalo upravo tu. Mikrokosmos nesvestan dešavanja izvan njega.
...prošlo je mnogo godina od tada. Nekih od ovih ljudi odavno više nema. Ostala je legenda i ostao je Lou Reed...zapravo, nije ostao, nastavio je.
Posle koncerta sam se ponovo zainteresovala za to šta radi poslednjih godina i ostala zapanjena. Poslednji album koji je izašao „The Raven“, je u stvari kompletan projekat koji nije moguće potpuno prepričati. Inspirisan Gavranom E. A. Poa, Lou Reed je napisao svoju verziju Gavrana. Možete je čuti
ovde, narator je Willem Dafoe. Poslušajte pažljivo, jer će vam zaličiti na starog Gavrana na prvu loptu. Suština je tu, ritam takođe, onaj osećaj beznadežnosti, praznine, never more, sve je tu, ali je sve i drugaćije.
Lou Reed danas ima 64 godine. Neko bi rekao: „Ok, pa šta!? Stonsi imaju više, svako ponaosob.“, Ali! Zanimljiva je nepresušna kreativnost koju poseduje. Bavi se fotografijom, kratkom video formom, thai chi-em... Još uvek ima šta da nam ispriča i ako je sve video i sve čuo. Posle koncerta sam pomislila – kako se oseća čovek koji je bio deo velike legende? Usamljeno? Umorno? Oda mi je palo na pamet – ništa od toga. A evo i zašto: „Ja nisam rokenrol zvezda. Ja sam pisac koji svira i pravi svoje stvari. Nisam zainteresovan za ličnost toga ko pravi te stvari, to je dosadno. Ne činim deo pop muzike, to me ne zanima. To je jednostavno muzika Lu Reeda s rečima i muzikom gitare Lou Reeda. Eto, to radim. Ostalo me ne zanima. Jedina stvar koja se računa je rad.“ – Lou Reed. I to u stvari jeste suština – čovek se oseća živim dokle god je u stanju da iz sebe stvori nešto novo, ispriča priču ali ne praznu, odsvira, napravi, ustane svako jutro spreman da krene u nešto novo iz početka i to doživi do kraja. Celim bićem.

Knjiga Superstars može se naručiti na telefon 011 653 917 ili na e-mail: gerzic@sezampro.yu, a može se kupiti i u knjižari Maćado, Krunska 42, Beograd. Izdavač je Istar, Beograd. Tiraž 1000 kom.