Sting u Novom Sadu

ili kako sam prerasla Stinga...
Odmah da priznam bila sam veliki poklonik Stinga. Negde me je našla ta njegova poetika i čitajući pesme kao knjigu pesama bez muzike, zaista sam se divila načinu na koji je bio u stanju da upakuje jedan običan osećaj i učini ga raskošnim ili jednostavnoj istini ispričanoj u par reči ali ubitačno tačnoj jer se od nje ne može pobeći. Probala sam čak i da ih naslikam i dam im boju. Koliko supešno, nije na meni da sudim. Međutim! Prva sumnja se pojavila prepakivanjem starih pesama u nove aranžmane. Na to sam nekako po inarciji uvek neraspoložena jer se setim Bregovića koji je čitavu slavu izgradio na žvakanju i preživanju jednih te istih nota. Znam da jedna priča može biti ispričana na sto načina, ali sve ima svoj početak i kraj i treba znati kad je dosta. All This Time nije loše zvučao, Still be love in the world takodje, ali publika je nezahvalna uvek traži nešto novo da se zanima i ima potrebu da bude fascinirana. Zato mi je Brand New Day mnogo draži. Naziv albuma je nekako nenametljivo pozitivan i to je već obećavalo. U celini je vrlo dobar, pomalo čudan i bajkovit sa momentima stvarnog današnjeg života. Meni najomiljenija Ghost Story i CD se verovatno izlizao na tom mestu. Isto toliko sam slušala Ten Summoner’s Tales nekada ranije. Onda sam krenula da razmišljam kako bi to trebalo da izgleda sledeći album i probala da dokučim svoje očekivanje. U međuvremenu sam nekoliko puta odgledala DVD All This Time, a moje razočarenje je raslo. Nešto u stavu mi je užasno zasmetalo. Onda se pojavio Secret Love i ja sam jedva dočekala da ga preslušam. Preslušala sam ga jednom, drugi put, onda su prošli meseci i meseci, onda sma ga ponovo preslušala i odložila na policu. Iz nekog razloga mi se učinilo da su neke pesme neuspeli plagijati sa prethodnog albuma, ista priča, ista situacija ali nekako praznjikavo ispričana, neka komercijala je provejavala kroz redove i pokušavala da popuni rupe. Meni to nije bilo dovoljno. Bledo, jako bledo i smorila sam se. Setila sam se da je potrebno mnogo novca za živeti u zamku, da biti zvezda i imati dušu nije baš izvodljivo i to je bilo to.
Godinama sam čekala taj neki famozni koncert i evo ga sada ...ali ja nemam želju da sve to čujem uživo. Ne znam da li želim da odem za rad starih stvari koje su bile jako davno i koji je on već prepakovao milion puta i sada liče na nešto drugo, a nove sigurno ne želim da čujem. Onda kad pogledam ovaj prethodni tekst o Lou Reed-u shvatim – prerasla sam Stinga. Izgleda da mi je potrbeno malo više sirove i iskrene energije da bi me nešto povuklo i zainteresovalo. Autobiografska Raštimovana muzika i briga za kitove su mi ostavili malo bljutav ukus u ustima.