Čitajući novine...

Evo već danima mi privlači pažnju rubrika u Politici pod nazivom Motorola. To je zapravo kratak izvestaj za svaki prethodni dan, šta se gde desilo i u koliko sati. Tako sam danas saznala da je juce recimo neka žena izvodila striptiz u dvoristu i 14h popodne, svaka joj čast na onu zimoću. Ima i onih običnijih tipa pala trola, nestalo struje, potukli se taksisti, ili posvađale se komšije i tako to, ali... Zapravo me najviše smorilo to što se u proseku svaki dan desi 3-4 pljačke radnje sa odnetih 2-4 hiljade dinara!!!! Eeeej narode! Pa kako nekom padne na pamet takva glupost, da rizikuje da ga neko izlema za takvu glupost ili da ga policija privodi za tu lovu!!! Znam da ja nisam prosek, znam da većina ljudi živi mnogo gore... Moje komšije sa sprata žive od tih 4 hiljade dinara sa dvoje male dece....žive, ne žive nego životare. Ne znam. kad tako svaki dan pročitam šta se dešavalo, prosto mi dođe da se spakujem i odem u nepoznatom pravcu. Gde mi živimo?

Ogrebi i ...

...dobićes "khm-khm" da izbiješ oči. Ova manija grebanja traje već duže vreme. Ako pažljivije pogledate otpatke po ulici primetićete na sve strane bačene neke crno-sive kartice sa nekim tabelicama. To je Greb Greb lutrija! Da budem iskrena, ja sam u nedelju 4 puta za redom dobila zamenu od 50 dindži i to mi je maksimum. A eto sa raznih nekih strana čujem da ljudi dobijaju. Evo recimo, jedan deda u Kraljevu je dobio auto. Verovatno više nema važeću vozačku dozvolu i možda ni ne vidi više dobro, ali nema veze Bog ga je pogledao, jel. Naročito što se umesto auta mogu uzeti pare, što nije malo. Ima ona stara priča da onaj kome treba ne dobije nikad ništa dok ne pusti malo krvi i ne nagomila mnogo žuljeva na rukama, a onaj kome baš i nije neophodno, gde god zagrebe dobije nešto. Sve u svemu, trenutno smo vrlo grebački narod, a para ni od korova. Oni koji imaju mnogo imace jos vise, oni koji nemaju, nece imati ni crno ispod noktiju grebali ili ne.

Until The End of The World

Dakle, Wim Wenders-ov film, sniman je u 15 različitih gradova u 7 zemalja na 4 različita kontinenta. Zavrsen 1991. prikazuje priču iz bliske budućnosti, tj. 1999. godine, nuklearni satelit je van kontrole i sve staje. Pratimo nekoliko isprepletanih priča - Kler koja slučajno usred neke nedođije naleće na pljačkaše banke koji joj daju novac da ponese u Pariz. Usput sreće Trevora Mekfija alijas Sema Farbera koji putuje po svetu i snima razne prizore praveći bazu slika koju bi njegova majka uz specijalan pronalazak njegovog oca mogla da vidi... Posle njene smrti, oni počinju da snimaju svoje snove i upadaju u spostvenu zamku ovisnosti o njima...ukratko bi bio početak i kraj filma, ali...
Film je potpuno vanvremenski. Sada posle 15 godina od svog prvog prikazivanja nije izgubio ni jedan deo svoje čarolije. Nije ostario ni malo. I pored pomalo tragične priče koju priča, ipak ostavlja pozitivan utisak i nekakvo blago ubeđenje da je ipak sve moguće. Nema specijalnih efekata, nema fantasticnih prizora, prosto kamera i odlično izabrani predeli i mesta snimanja.
Ako niste nikada odgledali ovaj film, onda ste mnogo propustili. Ako ste u prilici da se dokopate one verzije od 4 sata i 40 minuta, obavezno to uradite. Slična poetična atmosfera evropskog filma se provlači i kroz Pariz Texas i Lisabonsku priču, ali je meni ipak Do kraja sveta najomiljeniji i nekako najcelovitiji film.

Dobro došli u 2006.

Evo meni je danas prvi radni dan. Verujem da je veći deo Srbije spajao praznike, jer kakva smo mi to zemlja ako ne spojimo Novu godinu i Božić, jel! Neću da lažem, nije mi se dolazilo na posao. Prvo što sam pomislila jutros kad sam se probudila bilo je a zašto nam ne bi lepo izdiktirali raspored i pustili nas kući?! Eh, pusti snovi. Iiii? Kako ste se proveli za praznike? Jel ste negde ludovali za Novu godinu? Pa nek vam je srećna svima i neka vam donese samo lepe stvari i bolje od onih koje ste do sada imali. Ne brinite, preživećete ovaj dan na poslu, svi će pričati gde su bili i šta su radili, neke kolege će biti euforično srećne što vas vide i izljubiće vas skroz na skroz (to su oni što su N.g. dočekali sa mamom i tatom ;)), oni uporniji će čak doneti i fotografije sa slavlja... kako god, već sutra će sve biti uobičajeno radno. Zato hajd'mo polako u nove radne pobede.