Prvi dan u proleću

Pomalo musav, ali ipak prvi. Bez mnogo priče, mislim da je najbolje predstaviti ga ovako:
Azra - Volim te kad pricas

Uživajte! :D

Dobra prilika

Pre nekoliko dana, svratio mi je jako dobar prijatelj. Kupio je stan i došao sav srećan i potpuno bez para da se pohvali. To je lepo. Kaže, sedeo je te nedelje nešto na gajbi i dosađivao se i okretao telefone nekih devojaka s kojima se dugo nije video i svaka ga je "o'ladila". NIšta specijalno, ali mu je bio smešan taj stav. Međutim, krajem nedelje kad se proširila vest da je kupio stan, krenule su da stižu poruke od tih istih žena-ovaj put su promenile mišljenje! Ja sam mu predložila da mu napravimo majčicu sa natpisom "Dobra prilika" ili "Useljiv" pa da skratimo taj put rekla-kazala. Nije fer da tako malo žena zna da je on sad mnogo bolji frajer - i to za čak 55 kvadrata, a to nije malo. Eh, živote! Nije mi palo na pamet tako nešto. Prosto ne razmišljam na takav način. Da li je moguće da se sve gleda kroz novac i stan, auto više nije tolika egzotika... A i ja, baš ne znam gde živim! Pih!!!

Lična sloboda

Da li neko može da mi pojasni ovaj pojam? Svi toliko ističu i još više brane tu ličnu slobodu, ali ja još uvek ne razumem:
- koja to druga sloboda postoji u individualnom smislu?
- šta zapravo obuhvata ta lična sloboda?
- šta se to dobija tom ličnom slobodom što se nije imalo ranije?
- šta je vrhunac lične slobode?
Gledam svoje prijatelje kojima je to užasno bitno i ne razumem. Ono što vidim je samo besomučno opijanje po kafanama, pridržavanje šankova po celom gradu i ubrzano menjanje nekih klinki/žena sumnjivog morala kojih posle ne mogu tako lako da se otresu. Nekako sam uvek kapirala da je ta lična sloboda bitna za neki duhovni razvoj čoveka, neko napredovanje bez forsiranja, ne znam, nešto specijalno i važno. Sad više ne znam baš. Ono što vidim je agonija i konstantno nezadovoljstvo. Onda sa druge strane postoji i ta urbana legenda o braku - kad se oženiš/udaš više ne živiš. Uh, s tim se baš ne slažem. Znam ljude koji su u braku i imaju i decu ali nisu prestali da žive. Promenila su im se polja interesovanja, ali daleko od toga da su se zatvorili u kuću i izolovali. Sa kojim se to duhovima zapravo borimo? Ili samo tražimo dovoljno dobra opravdanja za svoje postupke i izbegavanje svake odgovornosti?

Slikar / Vil Devenport

Jutros sam završila čitanje knjige i jako mi se dopala. Prati tri paralelne priče/ jednu iz 2001. godine i dve iz 1661./62./ koje se prepliću i spajaju u jednoj engleskoj kući sa bogatom istorijom. Slikar je Rembrant i vrlo zanimljivo je predstavljem u ovom romanu. Period koji je opisan je nekoliko godina pred kraj njegovog zivota kada se njegov stil slikanja značajno promenio. Tačno je da je sada u svetu trend pisanje romana o poznatim slikarima, ali mislim da ova knjiga zavređuje pažnju.
Izdavač je Laguna i nešto više o knjizi možete naći na
http://www.laguna.co.yu/naslovi.php?id=341#
u dnu strane imate i odlomak u pdf formatu.