Recept zvani "Ubili smo se od klope"

Sastojci:
- 2 kesice Uncle Ben's pirinča
- 4 sveže, zelene paprike
- 250-300g šampinjona
- 1/2 kese zlatne mešavine smrznutog povrća
- 100g slaninice, tanko seckane
- maslinovo ulje
- mešavina začina za povrće
- soja sos

Nije obavezno da baš bude Uncle Ben's pirinač, ali je najlakši za spremanje. U pakovanju od 250g ima 4 kesice. Po njihovoj proceni na kutiji, 1 kesica je dovoljna za dve osobe, ali i nije baš, tako da možete slobodno računati 1 kesa-1 osoba. Kuva se tako što se u ključalu vodu spuste obe kesice, malo zasečene tako da ulazi voda. Posle 10 minuta, se iscedi i to je to.
Bitno je da bude zelena paprika, jer crvena ima sasvim drugačiji ukus, iseckajte je na komadiće i posolite.

Priprema:
U tiganj sa maslinovim uljem usuti smrznuto povrće i pečurke, dodati vegetu i mešavinu začina za povrće ili piletinu (vrlo su slični). Mešati sve vreme da ne gori. Kad pečurke budu skoro gotove, ubaciti papriku. Posle 10ak minuta, dodati skuvani pirinač i nastaviti sa mešanjem. Dodati soja sosa po ukusu. U drugoj posudi propržiti tanko sečenu slaninu, tako da bude hrskava kao čips. Možete je zajedno sa uljem, u kom se pržila, dodati u prethodno spremljenu mešavinu.

Servirati uz razne vrste sosova, Mediteranski Uncle Ben's, Heinz beli sos za salatu...šta ko voli. Nism stigli da uslikamo jer smo sve pojeli, možda sledeći put.

Knjižara čajdžinica Apropo

Vec nekoliko dana se dvoumim da li da napisem tekstić o ovom mestu ili ne. Divno je, potpuno opustajuće, mirno, a opet u centru grada. Volim da dolazim tu jer imaju odlične čajeve i uvek neke dobre knjige. Ako ga napišem, verovatno cu uništiti svoju poslednju oazu mira i tišine u ovom gradu, ali opet, nemam prava ni da ne napišem jer je mesto zaista prijatno i lepo, tako da mu treba dati malo reklame. Ovde možete naći razne knjige, možete uživati u opuštajućoj muzici...možete doći sami ili sa nekim. Detaljnije možete pogledati ovde posto imaju i sajt. Uživajte...a možda se i vidimo.

Anketa i jos ponesto...

Povela se prica o Onim famoznim Cecinim fotkama sa koncerta...Onda mi je neko rekao da je pre par nedelja sprovedena anketa među srednjoškolkama, čini mi se, sa pitanjem "ko im je idol”. 95% je odgovorilo Ceca, zato sto je lepa, pametna i uspešna! Onda sam na jednom forumu dobila odgovor kako je to manje više ok, jer se vraća kapitalizam... i eto mene opet u dilemi Kuda Ide Ovaj Svet?
Pokušavam da shvatim kako radi taj dečiji mozak i šta vidi. Vidi da ona vozi besna kola, vidi da ima puno para, vidi da super izgleda na fotografijama (iako su do besvesti peglane u Photoshopu tako da njena koža nema strukturu, sva je blurovana, bez pora, mladeža, bilo čega). Onda shvatim da gomila ljudi ne zeli da veruje u onaj celulit koji kipi na sve strane na fotografijama, jer to se Njoj ne dešava, zaboga!!! Nemoguće je njoj da se desi!!!! Ona To nema!!!! Naravno da ga ima, imaju ga svi...Onda se setim da sam pre par dana prošla gradom i prvi put videla razgolićeni grad u prave letnje dane. Zgrozila sam se...zgrozila sam se jer svaka druga devojčica je u užasno uskim farmerkama i nekoj užasno uskoj majčici, a između toga šlauf preliva na sve strane, nije se mogao spakovati nigde. Ona druga polovina je jezivo mršava i verovatno jako blizu da postane rahitična ili anoreksicna. Deca se više ne bave sportom...devojčice se više ne bave sportom. Nije poenta samo u izgledu. To je još i najmanje bitna stvar...šta je sa zdravljem? Današnja deca žive na sendvičima, Mekovima, pljeskama i Coca Colama, lenčare pred TVom i nemaju nikakav cilj u životu...Lažem, imaju - da zarade brdo para i žive kao Ceca. Ok, lepo je zaraditi brdo para, ali da li to znači da će svi izrasti u novokomponovane pevače, kako se to nekad humano zvalo? Onda će se mučiti nekim dijetama i plastičnim operacijama, jer kad imas para, imaš sve? Nekako je u ovoj zemlji ostala tradicija da se ništa ne radi a zarađuje se novac. Samo budale rade, pametni kupe stan pa ga izdaju, nađu sponzora pa ga muzu za pare, bogato se udaju/ožene. Zašto se patiti i mučiti kad je odavno dokazano da nema potrebe za time. Bitno je naći nekog ko će da sponzoriše silikone, što pre to bolje, malo da se dotera fasada, stajling, umetci su iz raja izašli,... to je to. I onako niko nema nameru da rađa decu, Bože me sačuvaj!

Tri čoveka na biciklu / Paolo Rumic

Radnja ove knjige, dešava se 2001. godine, tri čoveka imaju plan da biciklom pređu put od Trsta do Istanbula. Jedan je novinar i ujedno pisac ove knjige, drugi je karikaturista i zaslužan za ilustracije između poglavlja. Priča je jako zanimljiva, mnoge predrasude sa kojima kreću na put, ispostavljaju se kao netačne. Prolaze kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i potpuno su iznenađeni ljudima i životom nepposredno posle rata. U Vukovaru se susrecu sa hiljadama roda koje su naselile ruševine, u Bugarskoj ih zbunjuju ćirilični natpisi na putokazima. Lagani putopis koji drži pažnji jako lako se čita...Možda i izazove na neko zanimljivo putovanje ;)