Prosto neverovatna situacija u Srbiji u poslednje vreme - svi bi da jedu 'leba bez motike, tj. svi bi da žive od nagradnih igara. Nekako mi se čini da to ranije nije bio slučaj, bar ne u tolikoj meri. Čitava država grebe i grebe i grebe, ne bi li dobila stan ili neku neverovatnu količinu novca. A ko radi? Samo budale. Samo budale idu u školu i idu na posao. Nagradne igre su u ovoj zemlji postale unosan biznis. Čula sam za razne slučajeve koji se samo time bave u životu - igraju nagradne igre. Redovi za loto su ponovo postali normalna stvar, a kada stanete na neku bus stanicu svuda unaokolo možete naći pobacane greb-greb kartice. Onda stvar postane ozbiljnija pa se filuju glasovi na internetu, pa se salje po 1000 kodova...Ne mogu da shvatim. Da li je moguće da je ovom narodu toliko normalno da ništa ne radi a da mu pare same padaju u krilo? Da li je moguće da svi smatraju da su to nečim zaslužili? Cime? Ima i onih koji iskopaju broj telefona, dok nagradna igra traje, pa zovu da ispričaju tužnu priču kako baš oni treba da dobiju nagradno putovanje jer su u invalidskim kolicima. Ima i onih koji koriste svoju bolesnu decu ne bi li izazvali sažaljenje i dobili nešto van konkurencije. Strah me je od takvog naroda...tog kojem ništa više nije sveto. Sada se ozbiljno pitam - a gde ja to u stvri živim?
January 03, 2007
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
8 comments:
Seti se redova ispred Jezdine i Dafinine banke... Nista se sustinski nije promenilo, samo su "koreografi" drugaciji. U stvari mozda je malo bolje... jos uvek "brizne" zene ne donose serpice sa ruckom muzevima koji stoje u redu za Loto!
Nije u pitanju samo narod koji neće da radi, već i narod koji nema gde da radi, koji ne može da radi zbog godina, koji radi u propalim firmama sa mizernim platama - i nema šta da jede...
Cicika, ti mozda jesi u pravu sa jedne strane, ali sa druge strane, svo to vreme i novac koji su ljudi potrosili na lutrije i slicno, mogli su i pametnije da iskoriste, pa i da zarade nesto. Svi se nadaju nekom cudu koje ce ih spas'ti. Cuda se ne desavaju ili se jako retko desavaju. Svako sam sebi treba da stvori cudo. Grebu i oni koji imaju dobro placene poslove, ali bi vise voleli da ne moraju da rade.
Ja sam osetio pravu glad i nemastinu, jad i bedu, ali nisam poslednje dinare davao na loto, vec sam ucio i radio, i jos malo ucio i radio i radio i...
E sada moram da reagujem malo ostrije...
Cicika, te price o izgladnelom narodu koji nema gde da radi mi stvarno idu na zivce.
Ja zivim u malom mestu, koje je rasuto po brezuljcima. Nevolja je sto je mesto suvise blizu grada, pa su seljaci vise voleli da rade u nekim fabrikama, iz kojih su sada otpusteni. Fabrike su doveli na prosjacki stap jer su celog radnog veka bezali u 1 sa posla da bi kao nesto petljali na njivi, i sto su kao da bi malo tu poljoprivredu unapredili nalazili sasvim fino opravdanje da svasta kradu iz firmi. Ej, pricam ti o desetinama hiljada eura stete koju mozes da izbrojis po jednom radniku u periodu od 15 do 20 godina. To su sve cinjenice, i daju se izbrojati i proveriti. Kada su fabrike raskucili, onda su se vratili na njive, da se bave poljoprivredom. Samo u medjuvremenu ipak nisu ulagali u svoju poljoprivredu, nego su veci deo para spiskali kurobecajuci se po svadbama i ispracajima. Sve im je sada u raspad stanju. I jos pride rade pogresne stvari. Reon je idealan za grozdje, sljive, voce pre svega. Kada su zita i kukuruz u pitanju, ovo je lose zemljiste, daje jako malo roda. Od slabog prinosa sa njive se lose zivi. Od odlicnog prinosa od voca se zivi carski. Samo ima jedan problem. Za zito ne moras da izadjes iz traktora, ceo dan samo motas volan. Za voce su ti potrebna jaka ledja i dosta savijanja i tegljenja. Samo ce moje komsije radije da gladuju nego da zasucu rukave.
Ubedjen sam da slicnu pricu mozes da cujes na mnogo drugih mesta. U krajnjoj liniji pogledaj kladionice i kockarnice... Imas one baksuz lokale gde sta god ljudi da otvore, potraje par meseci i propadne... bude i prodavnica, i kafic, i kancelarijski prostor, i snajderska radnja i sta ja znam sta jos... i sve to u par godina... ali kada se jednom unutra useli kladionica ili kockarnica, e onda racunaj da ce da bude tu do sudnjeg dana! Pa da li to moze da opstane tako kod nacije koja nema sta da jede i nema gde da radi? Nece biti!
Kad-tad moras da platis gluposti koje cinis. U nasem slucaju, citiracu Crnu Guju (serijal sa rovovima iz 1. svetskog rata): God is very quick these days!
Ne zamerite sto sam opet ugusio, ali sto mene ovo pogadja... ozbiljno mi pritisak skoci!
e, ovako....ono sto sam napisala, nije se odnosilo na ljude koji su ostali bez posla, vec na one koji su stvarno u fazonu da samo sede i cekaju da im pare padnu s neba. Pricala sam sa mnogim ljudima, od 25-30 godina i svi su u fazonu da nece da rade za manje od 1000 evra, pa posto takav posao ne mogu da nadju, onda ne rade nista. Druga grupa su oni koji su ceo zivot funkcionisali po principu "dr'z' da nabijem" i koji su sanjali da zabodu jedan posao ali veliki, sa milionima i da opet opnda nista ne rade. To je ekipa koja stoji u redu za loto. Posten covek radi po dva drljava posla da bi preziveo i ne razmislja o nagradnim igrama, ne stize. Stvarno mi se cini da su dosla neka vremena kad otimacina cveta i kad vecina ljudi sanja o parama preko noci. A to ne postoji.
Bas razmisljam i jedim se vec dva dana o stvarima koje su u sustini povezane s nasim mentalitetom ili kako to nazvati. Mislim da je sustina problema u degradiranom sistemu vrednosti, jer danas je u Srbiji marginalizovan onaj ko sledi prave vrednosti rad, disciplinu a jos pride je ogranicena mogucnost nalazenja dobrog posla bez veza cak i u novim stranim kompanijama koje dolaze na trziste. Tako da, sta ocekivati drugo od mladih generacija?
Ovo je stvarno prevrsilo meru, totalna devalvacija vrednosti, dobrog ukusa, amputiranje pameti... Cega se pametan stidi, tim se lud ponosi, a priznacete da je ovde sve vise ludaka na ovo malo sto nas je ostalo. Nikad necu shvatiti taj mentalitet: niko ne moze tako malo da me plati kol'ko ja mogu malo da radim, i necu da radim za tako male pare - a kafici puni. Ne znam kako im ne dosadi da samo kukaju i cekaju da im padne s neba; kad bi necim uposlili mozak i kad bi se svi trudili da rade svoj posao najbolje sto mogu, onda ne bi imali vremena da se preslisavaju odakle kome pare i kako drugi bolje zive, i svima bi nam bilo mnogo bolje. Kad bi im neko objasnio koliko kosta njihov nerad, ispijanje kafa i tracarenje na poslu, valjda bi se malo zamislili. Gomila ljudi ceka njihovo radno mesto. Tacno je da mnogi ostaju bez posla, ali ako se malo potrude, uvek mogu da ga nadju na drugoj strani. Od sedenja kod kuce na prazno niko se nije ovajdio. Neka probaju i da volontiraju, to nije sramota, a na tom poslu ce mozda upoznati neke ljude koji ce im otvoriti nove mogucnosti. U pravu je Vili 100% - i ja sam dugo bila bez stalnog posla (uostalom, sta je stalan posao na danasnje vreme), ali nikad nisam bila besposlena i nikad nisam pristala na loto, fantomske banke i ostalo. Kad bi odvajali na stranu to sto trose za ovakve gluposti, na kraju meseca bila bi to fina suma, iznenadili bi se sta sve mogu s tim parama.
A mozda smo i mi sami krivi: povlacili smo se pred najezdom primitivizma, on je na kraju prevladao i postao skoro drustveno normiran, ali to je vec neka druga tema.
Dakle, na pitanje: gde ja to zivim - odgovor je: u Srbiji, ovakvoj i danas.
Ivona
otimacina i komformizam, sebicnost i izopacene moralne vrednosti...sve manje razumem a sve me vise pogadja
Post a Comment