Telesmor II put

...Eto opet mi nije stigao račun od Telenora za prošli mesec. Sinoć sedim sa prijateljima i nešto pomenusmo Telenor i oni me prosvetliše! Telenor je uz račun za prošli mesec, svojim postpaid korisnicima poslao još po jedan broj - 062 koji je isti kao onaj koji već imaju samo što je dodata 8 ili 1. Tako je moj poštar odlučio da ovaj mesec zaradi bonus i nikom nije doneo račun! Bes se probudio tek jutros kada mi je stigla sms opomena od Telenora da treba da izmirim svoj račun da me ne bi isključili. Nisam besna što me je poštar o'ladio za broj, neka mu je sa srećom, ALI zašto mi bar nije ostavio račun???? Raskupusan, otvoren, kakav god! Onda opet dodjem na to da se ponavaljam - Srbijo, baš si jadna i nema ti pomoći!!! Jbt, gde ja živim!!!

300

Namerno sam sačekala da me prođe euforija da bih videla da li mi se mišljenje promenilo, ali nije. Dakle - film 300 je zaista odličan film! Ali idemo redom, da ne bude zabune:
Kada u nekom filmu imate dobrog frajera, onda se lako saživite sa njim i pratite ga kroz priču sa naročitim simpatijama, navijate u sebi, saosećate i sve što ide uz to. Međutim, kada u filmu imate mnogo dobrih frajera, u prvih desetak minuta konstatujete da to što vidite jako prija vašim očima, ali ubrzo počnete da ih posmatrate kao pejzaž. Znači moje oduševljenje filmom ne potiče od gomile polugolih i snažnih muškaraca koji trčkaju okolo. Nešto drugo je u pitanju.
Sa raznih strana sam čula komentare kako film i nije nešto, jer je preteran. Odmah da se razumemo - film je napravljen po stripu Frenka Milera, a ne po istorijskim činjenicama. Bitka kod Termopila jeste bila ključna tačka, ali je film ekranizacija Milerove impresije događajem.
Strip sam čitala davno, tako da sam otišla da odgledam film bez predrasuda i očekivanja. Kada sam izašla napolje, osećala sam se kao helijumski balon. Toliko me je ponela pozitivna energija, da nisam mogla da zaspim. Pogledala sam ga odmah još jednom. Hrabrost, Čast, Ponos... to su sve one stvari koje su u našem narodu iščezle u poslednjih 20ak godina, ili se izdeformisale i poprimile neko drugo značenje i oblik. Poenta je u tome što je njih trista krenulo bez dvoumljenja, jer to je Sparta. Poenta je u tome što se niko nije pokolebao, jer to je Sparta. Niko se nije uplašio i prodao, jer je i to Sparta. Do posledljeg čoveka. Muškarac, ratnik, branitelj porodice i zemlje. Vaspitan da bude jak i odlučan, da se bori za svoj komad neba, vode i zemlje i da ga brani životom. Pošto sam ranije ogorčeno pisala o maminim sinovima i poremećenim vrednostima, muško ženskim odnosima i zamenjenim ulogama, sasvim je razumljivo moje oduševljenje filmom, jel. Ali ima tu još nešto. Zapanjila me je činjenica da je, bar u mom okruženju, više žena odreagovalo na to i shvatilo poruku filma, nego muškaraca! Od muškaraca sam dobila komentare tipa - film smara, mnogo je brutalan, likovi su preterani. Šta nam se dešava?
Još jedan momenat u filmu mi se jako dopao - u svim filmovima u poslednje vreme u kojima se prikazuju scene borbe to su obično iseckani kadrovi koji ne govore ništa. Ruke, noge, besna lica, sevaju mačevi i ništa. Običan metež, a borbe nigde. Svi su krvavi, a borbe nigde. Ovde su scene borbe predstavljene do detalja. Lepo možete da vidite kako Leonida ide i seče ispred sebe, baca koplje, ono pogađa nekog, vadi mač, seče glavu...sve. Istina je da nedostaje malo krvi, ali i na to nemam zamerku. Zamislite potpuno krvav strip! Da li biste ga zadivljeno čitali? Sve što treba da se vidi, tu je. Film traje nešto oko 2 sata čini mi se, što nisam osetila kad je proletelo. Sve vreme mi je držao pažnju i ne bih ništa ni dodala ni izbacila.