Zakintos

Potraga za kompasom

U poslednje vreme mi se često dešava da me ljudi zaustave da me pitaju gde se nešto nalazi. Nije da sam samo ja na ulici u tom trenutku, pa da kažem da nemaju koga drugog, nego eto. Ne znam na osnovu čega izaberu baš mene, pošto sam trenutno jedna od najpogubljenijih osoba u ovom gradu. Zanimljivo mi je kako, kad čujem pitanje, krenem mahinalno da odgovaram i imam sliku u glavi gde se nalazi "To i to", a da nisam baš ni svesna toga. Slušam sebe kako pričam i uplašim se u trenutku kad mi onaj drugi moj glas u glavi kaže "odakle li si to izvukla?" Potpuno neverovatno. Verovatno, pošto mi je veći deo mozga utrnuo i spava, onaj drugi, manji ćuti, trpi i radi sve u 16.
Elem, shvatila sam da nikada nisam naučila ....hm, ma nisam ni probala, da gledam u kompas. Onda sam krenula da razmišljam šta još nisam i sastavila spisak od nekoliko bitnih stvari. Kako odmor počinje sutra, treba ga pametno iskoristiti i uraditi neke od njih. Znači prvo kupovina kompasa :))))) Najteže od svega mi pada pakovanje stvari pred putovanje na odmor. Nije bitna destinacija, bitan je sam čin pakovanja. U glavnom ne želim da vučem puno stvari kad idem negde daleko. Treba imati nešto dugih rukava i nogavica ako zahladni, neke udobne patike u kojima se putuje i papuče u kojima se hoda po vrelom danu. A knjige? Knjige i beležnice za crtanje i pisanje su najvažniji deo prtljaga. Pročitala sam Lutajućeg Bokelja pre dva dana, tako da on neće samnom na put. Knjiga mi se jako svidela, jako me pogodila, naročito deo pred sam kraj kada Pavić priča o muškarcu i ženi... ali da ne skrećem mnogo sa teme - hvala piscu što je napisao tako nešto, baš mi je trebalo da to pročitam. Ono što ću sigurno poneti je "Balada o slanom moru" Korto Malteze, Zen i umetnost održavanja motocikla (ko je gledao Reality Bites, Itan čita tu knjigu u prvoj polovini filma, oni stariji pamte) i možda neku istočnjačku tipa Pet prstenova ili Japanski mačevi...Put samuraja. Samo Zen. Možda čak i krenem da proučavam Feng Shui ko što se kanim već duže vreme. Ove godine nemam onu neku tremu pred putovanje, uzbuđenje i to. Više imam osećaj da bežim, i da nemam bas gde posebno da se vratim, ali ok, prihvatićemo avanturu. Muzikom za putovanje ću se baviti večeras, ništa tugaljivo, samo opuštajuće. Vidimo se za desetak dana, do tada neću ni da pomišljam na kompjuter. U međuvremenu, evo jednog predloga za vrele dane - Sava, naše more. ;)

Moj kreativni ćošak