Tu sam...

Samo ne znam šta bih pisala. Hodam...baš puno hodam. Prelazim mostove i gledam. Fotografišem. Po nekad sam neutešno tužna, po nekad bezrazložno srećna, po nekad me usreći obična stvar. Nemam potrebu da pričam mnogo. Pokušavam da završim sve što sam počela, sve što je čekalo neka bolja vremena. Bolja vremena ne postoje sama po sebi, ona su onda kad mi kažemo da jesu i zavise samo od nas. To je nešto novo što sam naučila....možda sam znala i ranije, ali nisam bila svesna. Probudila sam se jednog jutra sa tim u glavi. Razne stvari mi padaju na pamet dok se budim. Po nekad se probudim sa pesmom u galvi... kao jutros. Otvorila sam oči i na pamet mi je pala pesma Del Arno Benda - Više nego život. Evo me sada na poslu kako slusam Regeneraciju i imam opet neku ničim izazvanu sreću. Petak je, danas počinje vikend, vikend služi da se stvori nešto lepo.