Sa druge strane jastuka

Tako sam ja počela 1985. da slušam Bajagu. Dok su deca oko mene slušala Lepu Brenu i Merlin, ja sam bila Taj vanzemaljac. Imala sam deset godina kada sam prvi put otisla u Robnu kuću, deo za muziku, i kupila "Sa druge strane jastuka". Da, priznajem, moje poimanje muzike je počelo sa Bajagom i instruktorima! Ni jedan bend nisam toliko slušala kao njih.
Pre skoro mesec dana sam dobila to specijalno novinarsko izdanje - 3 albuma, fotke i booklet, koje je izašlo povodom 25 godina postojanja benda. Nisam imala hrabrosti da ih preslusam odmah, pa sam ih tako nosala sa sobom u rancu. Onda sam počela malo po malo i jedne noći, pošto nisam mogla da spavam, preslušala sam sve zajedno. Sve mi se vratilo. Ja mala, idem u osnovnu školu, noću uvučem walkman u krevet i slušam, štedim pare za kasete, znam sve pesme napamet, skačem po sobi kao blesava, ustajem ujutru i spremam se za školu dok na TV pojačavam spot...sve. Kad si mali i nemas nikakve probleme i jedina obaveza ti je da ideš u školu i pišeš domaće zadatke. Ni ne misliš kako je to biti odrastao i šta sve to znači. Bezbrižno misliš samo o muzici koju voliš.

Sinoć, posle toliko mnogo godina i svega što se desilo u međuvremenu, svih stvari koje su me promenile i preoblikovale... Sinoć... sam bila na koncertu... i bilo je sjajno. Sava Centar mnogo volim. Bajagu i instruktore volim još više...to sam sinoć shvatila. Ceo SC je bio na nogama, svi su đuskali, bilo je prepuno starijeg i mlađeg sveta, baš raznolikog. Gledala sam po masi i pomislila kako narod stvarno voli Bajagu. Shvatila sam da i dan danas znam sve tekstove, a prošla je čitava večnost! Trebalo mi je baš ovo za kraj ove lude godine. Trebalo mi je da me popravi i da me vrati u ono srećno vreme od kojeg treba ponovo da počnem... iz onog boljeg i vedrijeg dela mene. Možda opet da đuskam po kući i da se smejem ;).

Bajaga večeras i sutra u Sava centru

Lukac beli

Palo mi je na pamet da bih mogla nešto što većina ljudi ne voli zbog smrduckanja, da fotografišem kao najnežniju i najdivniju stvar na svetu. I ispade ovo...

Proleće u decembru...

Probudilo me sunce kroz prozor jutros. Onako divno prolećno sunce. Ustala sam i pogledala, napolju je bilo proleće. Izašla sam na terasu... i mirisalo je baš tako nekako. Kao početak. Onda sam pogledala okićenu jelku u ćošku sobe i za trenutak sam se uplašila. Pomislila sam kako je Nova godina odavno prošla, a onda sam stala zbunjena. Baš lepo što je ovako divno vreme napolju ali mene je potpuno poremetilo. Jedva sam se našla u vrmenu i prostoru. Onda sam sela na bicikl i vozila i vozila i vozila... Šteta da se ne iskoristi ovakav dan.
Razne stvari mi se dešavaju u poslednje vreme, mnogo promena, mnogo novosti, ali nekako još uvek ne mogu da se naviknem na njih. Čekam da se završi godina pa da onda mislim. Kao kad se završi filmska traka pa mora da se stavi nova. No, otom potom, ima vremena. Ja sam tu, a bićete i vi, pa ćemo se popričati o svemu.
Danas kad sam se vratila kući, sela sam opet da pravim nakit. Vreme je poklona, kupuje se dosta i stalno mora nešto novo da se pravi. Ovim komadom minđuša sam posebno zadovljna. Lepo je kad još uvek mogu da iznenadim samu sebe! Odavno sam mislila da napravim ovako nešto ali eto, danas je bio taj pravi trenutak...

Materijal je fimo masa, pera su utisnuta u istu, pa onda sve bojeno posle pečenja.

Dark places

Counting Crows feat. Vanessa Carlton - Big Yellow Taxi

Filmovi koje nikako ne treba propustiti sledece godine

Darko Rundek-Stojim i gledam se kako postojim

Urbani iglo

Noć knjige

Noć knjige (petak, 18. decembar od 18.00 do 24.00)!!! Na četiri lokacije u gradu - Bulevar kralja Aleksandra 146, SKC – Kralja Milana 4, Terazije 38 i Makedonska 12 - održaće se festival knjige, tokom koga će, pored kupovine po izuzetnim uslovima, biti ponuđeni i drugi zanimljivi sadržaji. (Singidunum weekly)

***

Pod sloganom „Bud(n)i uz knjigu”, izdavačka kuća „Laguna” i knjižarski lanac „Delfi”, pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda, prvi put organizuju „Noć knjige”. Danas, od 18 do 24 sata, na četiri lokacije u gradu: u Bulevaru kralja Aleksandra 146, u SKC-u, Kralja Milana 4, na Terazijama 38 i u Makedonskoj 12, biće održan festival knjige koji će, pored kupovine po izuzetnim uslovima, ponuditi i druge zanimljive sadržaje.

Pored izbora više od 50.000 naslova, kupci će imati priliku da uživaju u degustaciji vina, čokolade, kafe i čajeva, da se druže sa omiljenim piscima i kupe izdanja sa popustom i do 70 odsto.

– „Noć knjige” ima za cilj da popularizuje knjigu i čitanje, a u tome će nam pomoći voditelji programa Ivan Zeljković, Marija Kilibarda i Voja Nedeljković. Prius, hibridno vozilo, razvoziće kupce od knjižare do knjižare. Prvih 50 kupaca koji sakupe račune iz sve četiri knjižare i dođu 30. decembra, od 13 do 17 časova, dobiće specijalne poklon pakete koje će im uručiti Deda-Mraz, kažu u „Laguni”. U knjižari, u Bulevaru kralja Aleksandra 146, od 20 do 22 sata, u toku „Noći knjige”, gosti će biti ekskluzivni pisci „Lagune” Miomir Petrović, Ivana Mihić, Igor Marojević, Dušan Veličković, Uroš Petrović, Ljubica Arsić, Dušan Miklja, Zvonko Karanović, Ivana Kuzmanović i drugi. Program u ovoj knjižari vodiće Ivan Zeljković.

--------------------------------------------------------------------------

U knjižari 7 SKC, u Ulici kralja Milana 4, gost domaćin biće Voja Nedeljković, a sa kupcima će se družiti glumac Branislav Trifunović i režiser Darko Lungulov, povodom objavljivanja DVD-a ”Tamo i ovde”zatim pisci Gorica Nešović, Mirjana Đurđević, Aleksandar Gatalica, Maša Rebić, Mirjana Bobić-Mojsilović... slikari Uroš Đurić i Jelena Jelača. U knjižari 1 Laguna, u Makedonskoj 12, biće promotivni popusti na najaktuelnija izdanja do 50 odsto i uz svaku kupovinu poklon, u knjižari 6(Terazije 38) gost domaćin biće Marija Kilibarda.

M. V.

[objavljeno: 18/12/2009, Politika]

Dead Man's Rope

Noćna šetnja po kraju

Zima

Going West

Photo story

Happy Day

Nekoliko dana sam provela kod kuće, bolesna. Kad ste u takvoj situaciji TV vam je najboilji prijatelj. Ne sećam se da sam u skorije vreme provela toliko vremena pred tom crnom kutijom. Odavno nisam gledala reklame. Obično mi je TV uključen dok nešto radim u drugoj sobi pa gledam na preskoke to što me zanima. Ne gledam mnogo kanala, National geographic, Dicovery i po neku seriju na Fox life-u. E, poslednjih dana nisam imala snage pa mnogo švrljam po kanalima pa sam u glavnom gledala Fox life i gomilu besmislenih serija. Nisam mogla, a da ne primetim Rauch reklamu za Happy Day sokove. Sve je super, mirno jutro, tata ustaje prvi vrlo tiho da ne probudi ostale, otvara orman, uzima cedilicu za voće...kreće da cedi ručno narandžu po narandžu. Ustaju mama i deca, sanjivi, polako se šunjaju da vide šta tata radi. U tom trenutku kreće sve da se trese, devojčica pokriva medi oči, pada velika staklena posuda sa narandžama i razbija se(***) i u kuću upada drvo na kom raste razno voće i tetrapaci soka. Ok. Muzika, super, reklama...onako....ima dobru emociju do jednog trenutka, a onda više nije bitna. Dakle idemo redom...
Porodica je ustala ujutru, recimo da je vikend, nekako mi tako sve izgleda opušteno. Tata cedi voće, dobra fora, želi sve najbolje i prirodno za svoju decu. Ok je i to. Trese se kuća. Ok. Onda pada velika staklena posuda sa narandžama i staklo se razleće. Loše. Jako loš momenat posle kog vam nije bitan kraj reklame. U situaciji gde je staklo svuda po sobi, a tek probuđena mala deca u pidžamama stoje u sobi najbitnije je popiti sveže ceđeni sok!? Ne mogu da verujem da nikom nije palo na pamet da ako želite da prikažete trenutak uživanja i domaće komotne ležernosti, slomljena srča je tu samo pretnja i potpuno promašen trenutak. Kako niko nije pomislio da je možda bilo bolje da te silne narandže stoje u pletenoj korpi koja padne i one sve poskaču po kući i sve ide dalje? Na kraju reklame deca stoje tu gde je pala posuda, pored predivne bele sofe i svi su nasmejani i srećni...
Ok, možda sam ja previše sitničava, ali ipak...Happy Day je nešto na šta reagujem emotivno, a ne racionalno. Na ukuse i mirise, nešto što je uživanje, ne možete reagovati racionalno. Ili vam prija ili ne, ili vam se sviđa ili ne. Dakle, kada emotivno gledate reklamu, onda vam taj prasak na sred iste potpuno pomuti koncepciju uživanja i ostavi nekako čudan negativan osećaj.
Btw, Happy Day je jedini đus koji pijem.

Subota ujutru...

Probudila sam se jutros u 6, da popijem lek, a onda je i Srećko naprasno postao gladan. Napolju je još počinjao dan i nije ni sunce čestito izašlo. Nije mi se spavalo. Setila sam se dvd-a All this time, snimljenog u Stingovoj kući u Toskani 2001. godine. Skupio je razne neke ljude, odlične muzičare, imali su dve nedelje da stvore nešto predivno i stvorili su. Zapravo, setila sam se verzije Fragile i spota koji se nalazi samo na tom dvd-u, ali ga nema nigde na netu pa će poslužiti i neka druga pesma sa ovog sešna. Pustila sam dvd da teče i dok sam gledala kako Sting i ekipa od starih pesama prave nove, napolju je izašlo sunce. Pomislila sam kako je jučerašnji dan bio dobar... možda ne lak, zbog raznih putokaza na koje nisam bila spremna u datom trnutku, ali svakako na kraju dobar. Danas je subota, počela je mirno i zadovoljno, ima toliko toga da se uradi u njoj ...zato je još bolja.

Predpremijera ...ili šta radim kad ništa ne radim

Ovo su friška novi komadi, tek završeni, još ne objavljeni na Đinđuvama. Sutra će se već naći na Facebook fan klubu i na blogu, mada ne ovako uslikani. Ima tih dobrih dana kad me baš krene...