I tako je i Beograd, nenamerno i spontano dobio svoje mesto za ostavljanje ljubavnih poruka. Juče sam opet odšetala do kuće i tamo pred kraj mosta,ili pred početak u zavisnosti sa koje strane idete, pogledam dole i imam šta da vidim. Pre nešto više od godinu dana samo je Dejan voleo Kristinu. Sećam se da sam to fotografisala za naslovnu stranu nekog magazina, ali su mi rekli da je previše lično, pa je nismo stavili. Hm, previše lično... Sve se nešto mislim, da je čovek hteo da to ostane samo između njih dvoje ne bi napisao na savskom keju da vidi ceo Beograd, ali nema veze. Od tada, ovo mesto je sasvim spontano postalo mesto za izjavljivanje velikih ljubavnih poruka. Simpatično je krajnje. Tako hodate Brankovim mostom i onda bacite pogled na kej i susretne vas gomila raznih ljubavi. Ironija života - dok neki dođu na taj isti most da se sa njega bace, neki drugi dođu da priznaju nešto veliko i budu srećni. Nekom mora da se smrkne, da bi nekom drugom svanulo. Sve u svemu lepo je. Na prvi pogled gomila grafita, a onda stanete i krenete da čitate i nekako vam baš bude lepo i nasmejete se.
Pa ako vam nekad dođe da nekom poklonite to specijalno mesto, vi pravac kod starog splava Olimpic, sprej u ruke i nažvrljajte nešto lepo da se vidi iz aviona. Ja ću posle da dođem da to fotkam i stavim na blog.
No comments:
Post a Comment