Srećko na jesenjem suncu

Jos malo onog "kad smo bili mali"

More than this

Edie Brickell & New Bohemians

Eat, pray, love

Bez komentara

Prvi dan

Dans je (bio) prvi dan jeseni. Jako sam umorna i imam mnogo posla, pa zato ne stižem da pišem. U svakom slučaju, bilo bi mi žao da prođe ovaj prvi dan, a da ja ne napišem ništa. Mnogo volim jesen. Još više volim ove prve dane kada tek počne da se primećuje svuda unaokolo. Vazduh drugačije miriše ujutru i milije vam je da stojite na suncu. Kad krenete na posao, primetite da je veća gužva na tim sunčanim stanicama. Voli narod da se greje.
I da ne dužim više...uživajte uz mirisu jabuka i krušaka, idite na pijacu za vikend, jedite grožđe i uživajte u mirisima. Kad počnu kiše bićete previše smoreni da biste primetili.

Miles Davis

Keith Jarrett

Special Place for your Heart

I tako je i Beograd, nenamerno i spontano dobio svoje mesto za ostavljanje ljubavnih poruka. Juče sam opet odšetala do kuće i tamo pred kraj mosta,ili pred početak u zavisnosti sa koje strane idete, pogledam dole i imam šta da vidim. Pre nešto više od godinu dana samo je Dejan voleo Kristinu. Sećam se da sam to fotografisala za naslovnu stranu nekog magazina, ali su mi rekli da je previše lično, pa je nismo stavili. Hm, previše lično... Sve se nešto mislim, da je čovek hteo da to ostane samo između njih dvoje ne bi napisao na savskom keju da vidi ceo Beograd, ali nema veze. Od tada, ovo mesto je sasvim spontano postalo mesto za izjavljivanje velikih ljubavnih poruka. Simpatično je krajnje. Tako hodate Brankovim mostom i onda bacite pogled na kej i susretne vas gomila raznih ljubavi. Ironija života - dok neki dođu na taj isti most da se sa njega bace, neki drugi dođu da priznaju nešto veliko i budu srećni. Nekom mora da se smrkne, da bi nekom drugom svanulo. Sve u svemu lepo je. Na prvi pogled gomila grafita, a onda stanete i krenete da čitate i nekako vam baš bude lepo i nasmejete se.

Pa ako vam nekad dođe da nekom poklonite to specijalno mesto, vi pravac kod starog splava Olimpic, sprej u ruke i nažvrljajte nešto lepo da se vidi iz aviona. Ja ću posle da dođem da to fotkam i stavim na blog.

Petak

How magic is done

I'm all right - Point Blank

San za Pavića

Ima tih nekih snova koje kad sanjate imate utisak da su nekako veliki, dugački i teški. Dok ih sanjate, deluju kao stvarnost, pa zato i ostave jak utisak na vas kad se probudite.

Ja sam noćas sanjala da sam u Pavićevoj kući. Naravno njega nije bilo, jer ga ni stvarno više nema, a kuća... Kuća je u stvari bila zbirka njegovih priča. Svaka stvar, svaki stočić, stolica, prozor ili zavesa, sve je bilo kao iz neke od njegovih priča. Tako sam ja to doživela u snu. Veeeelikom snu. Kuća je bila od kamena, kao one kotorske. Bila je svetla i prostrana, sa puno spratova. U stvari sam svoje najdraže Pavićeve knjige spojila i od njih izsanjala kuću. Zanimljivo je to da se sećam mnogo detalja i da bih mogla da napravim crteže na taj san. Samo ne znam šta bih sa njima pošto...Pavića više nema... Osetila sam neku pritajenu tugu u snu. Baš onako kad pogleda čovek stvari koje ostanu iza nekog i pomisli da više nemaju dušu. Dušu im je davao taj neko ko ih je koristio. Valjda je zato kuća bila od kamena...šta znam.

...i stojim tu ispred novog vremena...

Ne znam da li se iko seća ovog benda. Ovo je bio jedan od prvih albuma sa kojima je započelo moje muzičko obrazovanje. Mnogo godina kasnije smo jedne noći slušali ovu stvar i tako je zabeležen još jedan bitan trenutak.

Sweet thing

Prodajem rolere

Roller Derby Hockey Sentura DT990 In-Line Skate, broj 40.5 ili 6.5. Vrlo malo korišćeni, svega par puta. Čini mi se da uz njih ide i neki ranac, ako ga nađem u kući. Za sve informacije šaljite mi mail ili ostavite ovde komentare. Hvala.

Popcorn & the Movie

Petak popodne. Čudo jedno kako ima tih stresnih petaka, kada se ceo dan ubijete od posla, a na kraju radnog vremena u stvari niste uradili bog-zna-sta. Onda kad krenete kući, zovu vas da vas pitaju da li ste možda poneli fajlove sa sobom, da bi mogli za vikend da radite ako klijent nesto smisli. Još veće čudo je to kako većina ljudi nema život i kako im je vikend noćna mora, jer ne znaju šta bi sa sobom. Meni život počinje u 17h.
Hodala sam veći deo puta do kuće. Odjednom nije bilo nikakvog busa i stanicu po stanicu eto mene kod Ušća. Ceo dan razmišljam šta mi se najviše radi popodne i čekam da počne. Današnji izbor - High Fidelity, John Cusack, kokice sa parmezanom i čileansko belo vino. Pisala sam već o ovom flimu ali iz nekog sasvim drugog ugla. U međuvremenu se život dosta promenio. Večeras mi prija muzička strana ovog filma. U stvari, kad malo bolje razmislim, cele nedelje sam slušala Cusack-ov izbor muzike pa je nekako i bilo logično da na kraju odgledam i film. Super mi je to kako , kad pomislim na taj film, nikad ne pomislim prvo na ljubavnu priču/dramu, već na prodavnicu ploča u kojoj njih trojica ubijaju dan po dan.

Zanimljivo je kako svi teški i ozbiljni delovi ovog filma, dobro upakovani u muziku, ne izgledaju više tako teški. U stvari ceo film mi je ostao u nekom vedrom raspoloženju. Naravno tu su i zanimljive filozofije tipa - da li smo prvo postali sjađeni pa počeli da slušamo pop muziku ili smo prvo počeli da slušamo pop pa postali sjađeni...ili ređanje ploča po autobiografskom redosledu. Pitam se da li bih uspela da složim svoje diskove na taj način.
I tako, popodnevno ispiranje posla iz glave je vrlo uspešno. Trebalo bi pogledati još dva filma večeras da bi se ujutru ustalo kao nov čovek koji želi da uživa u svom vikenu. Pravilo je pogledati potpuno različite filmove...recimo Gospodar prstenova i Kraljica Margo. Sutra je subota i treba je iskoristiti potpuno. Uživajte u vikendu.

Petak...rainy day

Novi blog...

Ako verujete da postoje Bauci, ako volite Bauke, ako želite da znate o njima, ma ako ste radoznali, onda treba da kliknete na sličicu. Vidimo se na Bauk blogu!

Male stvari

Danas je bio baš neki umorna dan. Nisam ni primetila kako je brzo prošao i dok sam se okrenula već pola dva. Koliko god da mi se čini ponedeljkom da je nedelja predugačka, petak brzo dodđe. Toliko brzo da imam osećaj po nekad da ne mogu da uhvatim vreme. Kada se završe takvi brzi i umorni dani, imam želju da hodam. Po nekad stignem do kuće, po nekad do Brankovog mosta. Nemam plan kad krenem. Idem dok noge ne kažu "dosta". A onda poželim da sebe obradujem nečim. To je uvek neka mala stvar koja me učini srećnom. Kafa za poneti sa puno šlaga, recimo... Neki fenomenalni slatkiš... Twister u KFC-u (pošto se trudim da smanjim junk food na najmanju moguću meru)...ili neki komad garderobe na sniženju, ali sve ređe pošto stvari imam i previše. Danas sam sebe obradovala Ajfelovom kulom.

Nosim prstenje svaki dan, na to sam navikla. Ne nosim ga stalno, recimo kad spavam ne, ali ostali deo dana da. Zimi ne mogu jer je mnogo hladno. Volim da ga nosim. To je verovatno jedini pravi svakodnevni deo mene koji je onako baš praaaavo žensko. Ovaj mi se danas nekako naročito dopao. Podsetio me je na neku beležnicu i belu košulju. Nešto što u čemu bih se osećala prijatno, nešto mirno i ćutljivo. Eto kako je ženi po nekad ipak malo potrebno da bude srećna.

Still haven't found...

Petak...jel se neko seća ove žene :)

Redemption song Special