POPIS

Znate ono kada prođete kroz grad, a na svim vratima radnji zalepljen papir na kome je, obično hemijskom olovkom, napisano "POPIS". Uvek je latinica i uvek su velika slova. Ne znam zašto. E, pa to će se sada desiti i ovde na blogu. Biće popis, ali se ne zna do kada.
Ovaj blog je otvoren u decembru 2005. zvanično. Nezvanično je to bilo baš u ovo vreme iste godine. Preživeo je mnogo toga, ispratio razna neka dešavanja i nedešavanja i sada, posle pet godina, ide malo u ilegalu. Neću ga gasiti, jer znam da ima onih koji ovde dolaze samo zbog muzike i vremenske prognoze. Ko sam ja da im uskratim to zadovoljstvo! Ima tu i puno nekih lepih knjiga koje biste mogli da pročitate, ako do sada niste. Ima i nekih filmova koji su već stari, pa možete da popunite rupe u opštoj kulturi.
Što se mene tiče, ja ću i dalje biti tu, negde oko kompjutera. Umorio me je internet i sva ta virtuelna stvarnost. Umorilo me je share-ovanje i like-ovanje, cyber podrška i cyber drugari. Umorila me ova kutija u koju gledam 8 sati na poslu i za koju mi se samo na trenutke čini da u njoj žive svi ljudi koje poznajem. Ali nije poenta da svi ljudi koje poznajete budu na jednom mestu, jer to onda znači da vi ne idete nikuda. Glupo je ne ići nikuda i ne videti ništa. Evo ovakav je plan - ja idem napolje da fotografišem, vozim bicikl, slušam i gledam i čekam da počne sneg. Srećko takođe ide napolje, sada sve češće i sve duže, tako da ni on neće više biti tu. Vi budite dobri i pametni kao i do sada, trudite se da gledate i slušate svet široko i sa osmehom. Bilo mi je zadovoljstvo družiti se sa vama. Sve najbolje želim!

Preporuka za dobru knjigu

Primetili ste da je sajam knjiga bio i prošao, primetili ste i da nisam ništa pisala o tome. Nisam imala bog-zna-šta da pišem. Otišla sam na sajam i shvatila da većinu knjiga imam i da nema baš mnogo novih izdanja. Kriza je, znate. Dve knjige su me jako obradovale. Jedna je Mali princ, ona predivna, nova pop-up knjiga i na sajmu je bila na sniženju.

Druga, je knjiga "Neka se završi u Torinu", Dragana Dimitrijevića. Retko se dešava da se pojavi prva knjiga mladog domaćeg pisca kroz koju se ne provlači nikakav rat, nikakva gorčina odrastanja u blokovima ili nesrećnih ljubavi... Ovo je jedna vrlo vedra i pozitivna zbirka priča koje biste obavezno trebali da pročitate i možda nekom poklonite za Novu godinu. Draganov BLOG sam potpuno slučajno našla klikćući po blogeru. Počela sam da čitam priče i, malo po malo, uhvatila sebe kako iščekujem nestrpljivo šta je sledeće što će da objavi. Ipak, jedno je kada sve to čitate sa interneta, a nešto sasvim drugo kada držite knjigu u ruci. Kada objavite knjigu i onih obaveznih deset primeraka uđe u Narodnu biblioteku, sve postaje potpuno ozbiljno. Postajete deo srpske književnosti. Zašto su mi se dopale priče? Na prvom mestu zato što su pisane iz prvog lica. Ne možete pisati iz prvog lica, a da ostanete distancirani od svega. Nekako ličnije zvuči i čitalac se lakše identifikuje sa glavnim junakom. Ovaj glavni junak mnogo voli da priča sa ljudima. Ima sjajnu moć opažanja i primećuje i one prećutne trenutke koji su jako bitni. Dok sam čitala knjigu, imala sam osećaj da se sve vreme blago smeška. Prosto atmosvera priča je takva - blago smeškajuća. Situacije u pričama su vrlo realne, svakodnevne i obične, ali upravo to ih čini posebnim i vrednim pažnje. Likovi bi mogli biti vaši prijatelji iz detinjstva ili vaše komšije koje žive vrata do vas ceo život. Po nekad su to i neki nepoznati ljudi, ali iz vašeg kraja, što ih samim tim čini poznatim i na neki način bliskim. Knjiga se lako čita, pitka je i priče ne morate čitati redom. Znam da ima ljudi koji vole da čitaju svojim jedinstvenim redosledom. Takođe mi se sviđa i dizajn naslovne strane, potpuno oslikava duh knjige. Trebalo bi da se već pojavila u prodaji u tri knjižare - Beopolis, Delfi i Vulkan. Proverite!

Pomoć za Kraljevo

Mislila sam prvo da ne pišem o svemu ovome, jer mi jako teško pada, ali sam onda shvatila da nije fer prema ljudima kojima je pomoć stvarno potrebna. Svi znate šta se dešava u Kraljevu poslednjih dana i verovatno ste videli na vestima kako sve to izgleda. Možda nekom deluje da su to samo malo oljuštene fasade i da nije nista strašno, ali nije baš tako. Moji roditelji žive u Kraljevu i na svu sreću, sve je prošlo bez neke veće štete. Naša kuća je dobro građena i nije mnogo oštećena. Međutim, po komšiluku ima dosta ljudi koji više nemaju gde da žive. Ja ne mogu da zamislim kako je sve to izgledalo, koliko god da se trudim. Sećam se zemljotresa koji su se dešavali kada smo bili mali i spavanja u autu ispred kuće, ali nikada se do sada nije desilo da padaju ormani ili da u kuhinji nema ni jedne čitave čaše ili tanjira. Znam, negde u nekom drugom kraju sveta su bili sravnjeni čitavi gradovi mnogo puta i kada se uporedi sa time, ovo nije ništa. Ali bavićemo se svojom mukom.
Život u Kraljevu se polako normalizuje. Voda još uvek nije za piće, ali je struja ok. Ljudi idu na posao, krpe krovove, svako se snalazi kako može. Komisije obilaze domove da bi utvrdile štetu. Proći će još vremena dok se ljudi smire i počnu opet da se osećaju bezbedno. Pogotovu što se tlo još uvek trese i do sada se desilo preko 90 potresa. U glavnom su to bili slabiji i kraći. Ljudi još uvek spavaju obučeni da bi mogli da istrče na vreme iz kuće. Neću da se mešam u politiku i pljujem po tome koliko je para poslato kao pomoć i kako su se skupljali poeni te noći i obilazio teren i rukovalo sa preplašenim svetom. To je neka druga krajnost i nema svrhe govoriti na tu temu. Televizija je vrlo moćan medij. Surova realnost kaže ovako - sada je novembar mesec i vrlo brzo će se vreme pokvariti. Velika većina ljudi u ovom gradu jedva sastavlja kraj s krajem ili ga uopšte ne sastavlja. Zemljotres je poslednja stvar koja je trebalo da im se desi. To što zidovi stoje na kući ne znači da je dovoljno sigurno spavati u njoj i da nigde ne prokišnjava. Ljudima je zaista potreban pomoć. Ko može i ko želi da pomogne OVDE može da se informiše o svemu. Ako želite da na svoj blog dodate broj žiro računa, možete iskopirati crveni tekstić gore desno i dodati ga kao Text Gadget.

Teta sa reklame

Ovu reklamu ste sigurno videli na TVu ovih dana. Ako niste videli reklamu, onda ste sigurno videli billboard ili neki light box u gradu. Teta se smeje na sve strane. A jel se sećate u kom filmu je teta glumila? Ne? Evo sad ćete odmah da se setite - High Fidelity. Naravno bila je dosta mladja i lepše očešljana :)

Second hand smoke kills