37

Ja sam se rodila u 11h na današnji dan, pre 37 godina. Ne osećam se kao da imam 37, jer sam prestala da obraćam pažnju na godine. Osećam se kao da je svo vreme ovog sveta samo moje, iako nije. Da vas ne prevari zvuk ove rečenice - nije sebična - prosto je raskalašno bahata. Vreme i onako prolazi mimo nas i bez da nas pita. To kako ćemo mi da gledamo na njega je jedino što mu zapravo i možemo.
Sa 37 ste malo pametniji nego sa 30.
Sa 37 definitivno ne možete sve sto ste mogli sa 27 (da ne spavate celu noć, izlazite i provodite se, naslonjeni na neki šank)
Sa 37 imate manje prijatelja, ali je to dobro iz više razloga. Imate više vremena za njih. Oni koji su bili lažni, otpali su, pa vam ne jedu energiju.
Sa 37 mnogo lakše odustajete od polovičnih stvari, ljudi, planova. Sami ste sebi mnogo draži i nije u redu da se tek tako rasipate na sve strane.
Sa 37 je pravo vreme da počnete da učite nešto novo. Nešto što do sada niste znali...neki jezik, da svirate gitaru, slikate ili kuvate. Iznenadićete se koliko će vas to učiniti spokojnim i srećnim.Ono što ste do sada pričali kako je bitno uživati u malim stvarima i sitnim trenutcima više ne pričate - sada prosto ćutite i uživate. Nemate više potrebu da spasete svet, samo svoju lokalnu okolinu. Nemate više ni potrebu da pričate i pametujete, otvarate oči i prosvetljujete. Više vam znači da vreme provodite sa ljudima "koji znaju" i "koji razumeju". To vam ostavlja prostora da sa njima doživljavate neke nove, lepe svari.
Sa 37 stvari postanu nekako jednostavne. Kao ova pesma...