Ružniji deo proleća

To da Srećkov, a i naš, najveći problem trenutno nije čičak, saznali smo u poslednjih pet dana. Pet dana - četiri krpelja. Dva šetajuća i dva u akciji ispijanja krvi. Izgleda da je zima bila baš iscrpljujuća za njih čim su počeli ovako rano i u velikom broju da napadaju. Ranijih godina se zadesio tu i tamo po neki, ali četiri komada je ipak previše. Naravno, zaprašila sam ga, ali me veterinar ipak malo isprepadao. Ima onaj deo o kom ne razmišljamo nikad - ono što ne vidimo. Kaže da je lako sa tim većim krpeljima koje možemo da vidimo i da ulovimo. Problem su ovi malecki i larve, koje ne možemo da vidimo golim okom. Oni su takođe gladni i podjednako prenose sve što treba da prenesu, kao da su veliki. Priznajem, krpelj je jedini oblik života kog se najiskrenije plašim.
Za one koji imaju životinje koje izlaze napolje - pravi je trenutak da im stavite neki od otrova protiv buva i krpelja. Kombo ili obican, svejedno je. Bitan podatak je težina životinje.
Za one koji nemaju životinje, ali zato vole da se valjaju po travi i uživaju u proleću - ne bih da vam kvarim zabavu - ali pazite gde spuštate dupe.