Mnogo stvari sam propustila da pomenem ovde. Neke namerno, neke slučajno, a neke je zavejala prašina vremena i nikom ništa. Dođe mi pnekad da ne želim ni sa kim da delim svoje misli. Traje. Ovaj put traje baš dugo. Pričam puno u školi i onda se umorim. Umorim se i da mislim, a kamo li da pričam.
(Pre nekoliko dana, student objašnjava drugom studentu: "Mojne tako! Ovde tresni lobe i to je kul brate. Ono kao... ok je." Ja stojim iza njih i gledam šta rade. Rade zadatak iz grafičkog dizajna. Počinjem da se smejem, a ovaj pametni se okreće i kaže: "E, profesorka, ja sam hteo da zvučim kao vi." A ja se mislim u sebi "da ja stvarno tako pričam, vi ne biste znali gde je levo, ali nema veze." Lobe, brate! Ccc...a ja sam mislila da više niko ne priča tako.)
I tako se naslušam raznih nekih kreativnih gluposti po ceo dan, pa nemam potrebu ni da pišem ni da pričam. A i kad počnem da pričam, skoro da ni sama ne verujem.
I sad odlazi ova 2012. Čini mi se da je baš brzo prošla. Svi se presabiraju po čemu će je pamtiti, pa pomislim, mogla bih i ja. Evo - po muzici, knjigama i mačkama. Tačka. Kratko i jasno!
Muzika.
Četiri nova albuma - Springsteen, Tom Waits, Leonard Cohen i Bob Dylan. Sve ređe mi se dešava da neki novi album mogu da preslušam ceo. E, pa ova četiri sam mogla i to po nekoliko puta. Jeste, to su ti neki matori ljudi koji još uvek prave dobru muziku i ja ih mnogo volim. I svaki put kada naprave nešto novo, mene to baš pomeri. Mnogo se iznenadim kada me nešto ne razočara.
Knjige.
Ovde sad ima malo više.
50 - Rolling Stones - iako nisam oduševljena ipak mi je bitna.
Odakle sam bila više nisam - Dejan Tiago Stanković
Skrepbuk - Aleksa Gajić
Victore or Who Died and Made You Boss - James Victore
Želja da se bude beskoristan - Hugo Prat
Terasa na dva mora - Jovan Hristić
Ova poslednja ima priču. Prvi put sam je videla davno na nečijoj polici. Letimično je čitala kad god sam se našla u blizini i nikad pročitala do kraja. Onda je naišla ta prašina vremena, nošena na sve strane i ja sam zaboravila. Dugo nisam mislila o njoj, a onda kada sam rešila da je nađem i kupim, nigde je više nije bilo. Ja sam bila baš uporna. Toliko uporna da sam je našla u Kanadi i naručila preko neta. Stigla je za 6 dana i koštala čitavo bogatstvo, ali neka. Gustirala sam je i uživala u svakoj strani. Knjige nikada ne pozajmljujem na čitanje, kupujem svoje. Volim da mi se preporuči i ja je onda nađem. Uživam u traženju, kao što uživam u čitanju.
Mačke.
Srećko je otišao u junu. Lud za nekom mačkom. Znala sam da kad jednom odluči da ode, nikad više neće doći. Lagala bih kad bih rekla da ga i dalje ne očekujem svaki dan. Lagala bih i kad bih rekla da ne zagledam i dalje svaki ćošak kada izađem napolje. Ali više ne zveckam ključevima okolo. Ne otkad smo dobili Milicu. A Milica je mačka za priču. Te ruske plave su baš ozbiljno blesave. Ja nisam znala. Milica je mnogo nemirna. Grize sve što stigne, pa mnoge knjige u kući više nemaju ćoškove. Voli da čuči na ramenu! Ne voli suvu hranu. Voli da krade...hranu, olovke, slunđer za pranje sudova, čak i celu majicu... ma sve što uspe da dohvati. Zgrabi u zube i beži po kući. Cirkus od mačke. Mnogo je alava i otima zalogaj sa viljuške. Nije gladna. To je jače od nje. Zeva svaki čas. Užasno se ljuti kad ne može da nađe gde je tačno kakila prethodni put. Mnogo je smotana.
Može na sve ovo da se doda još po nešto. Recimo Salon stirpa i ta nagrada sponzora. Znam da nije ona ništa specijalno i znam da ni taj naš strip nije najbolji na svetu, ali nama jeste. Toliko godina sam želela nešto da pošaljem i konačno uspela. Prvi put bez greške. Prvi put na vreme. Prvi put. I zato i jeste bitno.
I tako je izgledala moja 2012. Sa 50ak novih studenata i gomilom soul food-a. Valjda čovek kad je zadovoljan, ne mora da priča. Ne oseća potrebu da udara na sva zvona. Ovo je prvi kraj godine bez agencijske drame i gužve. Konačno mogu da završim godinu lenčareći i čitajući knjige. Trudim se da potpuno uživam u tome.
(Pre nekoliko dana, student objašnjava drugom studentu: "Mojne tako! Ovde tresni lobe i to je kul brate. Ono kao... ok je." Ja stojim iza njih i gledam šta rade. Rade zadatak iz grafičkog dizajna. Počinjem da se smejem, a ovaj pametni se okreće i kaže: "E, profesorka, ja sam hteo da zvučim kao vi." A ja se mislim u sebi "da ja stvarno tako pričam, vi ne biste znali gde je levo, ali nema veze." Lobe, brate! Ccc...a ja sam mislila da više niko ne priča tako.)
I tako se naslušam raznih nekih kreativnih gluposti po ceo dan, pa nemam potrebu ni da pišem ni da pričam. A i kad počnem da pričam, skoro da ni sama ne verujem.
I sad odlazi ova 2012. Čini mi se da je baš brzo prošla. Svi se presabiraju po čemu će je pamtiti, pa pomislim, mogla bih i ja. Evo - po muzici, knjigama i mačkama. Tačka. Kratko i jasno!
Muzika.
Četiri nova albuma - Springsteen, Tom Waits, Leonard Cohen i Bob Dylan. Sve ređe mi se dešava da neki novi album mogu da preslušam ceo. E, pa ova četiri sam mogla i to po nekoliko puta. Jeste, to su ti neki matori ljudi koji još uvek prave dobru muziku i ja ih mnogo volim. I svaki put kada naprave nešto novo, mene to baš pomeri. Mnogo se iznenadim kada me nešto ne razočara.
Knjige.
Ovde sad ima malo više.
50 - Rolling Stones - iako nisam oduševljena ipak mi je bitna.
Odakle sam bila više nisam - Dejan Tiago Stanković
Skrepbuk - Aleksa Gajić
Victore or Who Died and Made You Boss - James Victore
Želja da se bude beskoristan - Hugo Prat
Terasa na dva mora - Jovan Hristić
Ova poslednja ima priču. Prvi put sam je videla davno na nečijoj polici. Letimično je čitala kad god sam se našla u blizini i nikad pročitala do kraja. Onda je naišla ta prašina vremena, nošena na sve strane i ja sam zaboravila. Dugo nisam mislila o njoj, a onda kada sam rešila da je nađem i kupim, nigde je više nije bilo. Ja sam bila baš uporna. Toliko uporna da sam je našla u Kanadi i naručila preko neta. Stigla je za 6 dana i koštala čitavo bogatstvo, ali neka. Gustirala sam je i uživala u svakoj strani. Knjige nikada ne pozajmljujem na čitanje, kupujem svoje. Volim da mi se preporuči i ja je onda nađem. Uživam u traženju, kao što uživam u čitanju.
Mačke.
Srećko je otišao u junu. Lud za nekom mačkom. Znala sam da kad jednom odluči da ode, nikad više neće doći. Lagala bih kad bih rekla da ga i dalje ne očekujem svaki dan. Lagala bih i kad bih rekla da ne zagledam i dalje svaki ćošak kada izađem napolje. Ali više ne zveckam ključevima okolo. Ne otkad smo dobili Milicu. A Milica je mačka za priču. Te ruske plave su baš ozbiljno blesave. Ja nisam znala. Milica je mnogo nemirna. Grize sve što stigne, pa mnoge knjige u kući više nemaju ćoškove. Voli da čuči na ramenu! Ne voli suvu hranu. Voli da krade...hranu, olovke, slunđer za pranje sudova, čak i celu majicu... ma sve što uspe da dohvati. Zgrabi u zube i beži po kući. Cirkus od mačke. Mnogo je alava i otima zalogaj sa viljuške. Nije gladna. To je jače od nje. Zeva svaki čas. Užasno se ljuti kad ne može da nađe gde je tačno kakila prethodni put. Mnogo je smotana.
Može na sve ovo da se doda još po nešto. Recimo Salon stirpa i ta nagrada sponzora. Znam da nije ona ništa specijalno i znam da ni taj naš strip nije najbolji na svetu, ali nama jeste. Toliko godina sam želela nešto da pošaljem i konačno uspela. Prvi put bez greške. Prvi put na vreme. Prvi put. I zato i jeste bitno.
I tako je izgledala moja 2012. Sa 50ak novih studenata i gomilom soul food-a. Valjda čovek kad je zadovoljan, ne mora da priča. Ne oseća potrebu da udara na sva zvona. Ovo je prvi kraj godine bez agencijske drame i gužve. Konačno mogu da završim godinu lenčareći i čitajući knjige. Trudim se da potpuno uživam u tome.
No comments:
Post a Comment