The Shelter Pet Project

San Jacinto

Sunady

Kako spava lunapark

Nedelja

Rzav

U stvari

"...Kad poželim da u tišini razmišljam
otisnem se samo sa rukama u džepovima
i pešačim ivicom,
pešačim tako, sve dok ne padne mrak
sa teretom neba na ramenima
i tako se dobro osećma
dok hodam ispod zvezda
tako mi je dobro
da  poželim da se nikad ne okrenem
i vratim."

odlomak iz knjige pesama "U stvari" Darka Todorovića

U stvari

What's good...

Preselila sam se. Posle 5 godina, više ne živim u stanu sa žutim zidovima. Postalo je teško biti u njemu. Nešto je gušilo. Kao da sam se umorila od tog konstantnog sunca sa zidova i prestala da dišem. Sasvim čudan osećaj tihog i sporog gušenja. Svaki put kada bih otključala vrata i zakoračila u hodnik, a zatim u trpezariju, spoticala bih se o onu sebe od pre pet godina. Onu koja satima nije mogla da ustane sa narandžastog poda, jer je neko umro. Svakodnevno suočavanje sa tim bolnim trenutkom me je potrošilo. Život je krenuo dalje, mnogo toga se desilo, ali ... taj trenutak je stajao na podu kao neki visoki nevidljivi prag na sred sobe o koji sam se spoticala svaki put kada prođem. Posle nekog vremena noge su utrnule i više nije bolelo. Onda se ta utrnulost prenela i na ostale delove tela i ništa više nije... Ja više nisam bila ja.
Svaka selidba otkine po jedan komad čoveka. Pakovanje života u kutije, vrlo pažljivo uvijanje njegovih lomljivih delova i obeležavanje kutija. Suočavanje sa onim, najdublje zakopanim sitnicama, koje su bile daleko od pogleda. Susret sa posvetama u knjigama, poklonjenim šoljama, zapisima na marginama svesaka. Neostvarenim planovima i belešmaka sa putovanja. Čitav jedan prošli život, fino prikriven i ušuškan, ali ne i zaboravljen. Nekad stvari mnogo više muče kad nisu pred očima. Možete baciti gomilu sitnica, garderobe koju više ne nosite, polomljene stvari koje ste hteli da popravite pa nikad niste. Možete nahraniti kontejnere i misliti da je kraj. Možete. Onda stanete na prozor i gledate kako neko pretura po tom istom kontejneru i prebira po, do malopre, vašim stvarima. Onda se još i uvredite kada neku baci nazad. Ne sviđa mu se! A onda shvatite - te stvari više nemaju dušu, zato ste ih i poslali u kontejner.
A onda nova ulica, nova zgrada. Vaših pedeset kutija sa knjigama, sav vaš kapital koji posedujete, + jedna mačka + gomila papira i kaligrafija. Useljavate se u novi prostor sa običnim belim zidovima i puno svetla. Falilo je to svetlo. Komšiluk vrlo fin, svi pitaju jel treba da pomognu. Onda shvatim - zgrada ima kameru i stanari, kad im je dosadno, prebace na kanal za prismotru ulaza i gledaju useljavanje uživo. Reality show! Ok. Dobar dan, ja sam Senchy i živeću u vašoj zgradi.
Milica je srećna u novom stanu. Nisam do sada videla ni jednu mačku koja se tako brzo prilagodila potpuno nepoznatom prostoru. Dobila je svoj ćošak iza vrata i veliku policu za svoje stvari. Sada više ne bacamo hranu, sve pojede na miru. Nova zanimacija je sedenje na visećim ormanima u kuhinji. Hop na sudoperu, pa hop na ugradnu rernu, pa još jedan hop na vrh ormančića i to je to. Gospodarica prostora, sama na svom prestolu. Sve vidi i niko je ne dira. Srećko je voleo da skita, ali svaki put kada bi promenio sredinu nije jeo po par dana. Milica je zmaj, njoj ništa ne smeta. Trči po kući i proklizava po parketu kao po ledu. Kad napravi neku glupost, sakrije se iza frižidera.
I tako... sada otkrivam nove ćoškove po novom kraju. Mala piljarnica sa veoma ljubaznom prodavačicom tu iza ćoška. Veliki Maxi preko poljane. Svaki dan po jedan dobar razlog da se izađe napolje i skita. Konačno je došlo to moje proleće i diglo me na noge. Možda ne hodam baš sasvim sigurno i možda mi malo klecaju kolena, ali svakako se trudim i vežbam. Da ja opet budem ja.

(večeras dok sam se provlačila kroz kišu i slušala Until the End of the World, posle dužeg vremena, poželela sam ponovo da pišem.)

Naj Mačka

Časopis za kulturu fotografije Refoto proslavio je u februaru izlazak stotog broja. Povodom ovog jubileja, u maju prethodne godine pozvani su čitaoci da pošalju fotografiju za novi konkurs pod nazivom „100 naj“. Do 5. januara 2013. godine, kada je istekao rok za prijem radova, stiglo je gotovo 2.000 fotografija u štampanoj formi, od oko 200 autora iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Slovenije…
Žiri je odabrao 100 najboljih fotografija, proglasio tri pobednika i pohvalio pet autora. Najbolji su osvojili vredne nagrade – vaučere za kupovinu foto-opreme u prodavnici OnOff u Beogradu, u vrednosti od 3.000, 2.000 i 1.000 evra.

Otvaranje izložbe i proslava jubileja zakazana je za petak, 8. februar u 19 časova, u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, i trajaće do 27. februara.
(Sa sajta KCB-a)

To je onaj zvanični deo koji se tiče izložbe. U onaj lični deo spada to da je i Milica deo "100 naj", što će reći da opet imam neku Naj Mačku. Srećko je pre nekoliko godina ušao u 100 naj sajta United Cats, a Milica sada nastavlja tradiciju. Ne samo da je na izložbi, već je i na pozivnici.

Long walk home...

Posle tri dana (i noći) teškog rada...nekako ovakav osećaj..."Everybody has a reason to begin again"

Jutarnja gimnastika

Falling at your feet

Zvezde uvek trebaju

If you're going to try...

“If you're going to try, go all the way. Otherwise, don't even start. This could mean losing girlfriends, wives, relatives and maybe even your mind. It could mean not eating for three or four days. It could mean freezing on a park bench. It could mean jail. It could mean derision. It could mean mockery--isolation. Isolation is the gift. All the others are a test of your endurance, of how much you really want to do it. And, you'll do it, despite rejection and the worst odds. And it will be better than anything else you can imagine. If you're going to try, go all the way. There is no other feeling like that. You will be alone with the gods, and the nights will flame with fire. You will ride life straight to perfect laughter. It's the only good fight there is.”

Charles Bukowski, Factotum