Kiwi

Znam da za ovo znate odavno, znam i ja, ali mi je drago da ga pogledam s vremena na vreme.

IMMORTEL AD VITAM (Made in France By Enki Bilal)

Sinoć sam ga opet gledala i mnogo mi je prijalo.

Crvena

Već sam pomenula da čitam vrlo zanimljivu knjigu o bojama. To me je povuklo da još malo istražim po netu danas. U stvari, tema me zanima već duže vreme ali nikako da počnem. Sada knjigu držim pored kreveta, pa čitam ujutru pre nego što krenem na posao. Jutros sam završila crvenu boju i evo šta sam sve zanimljivo saznala...
Crvena boja ima najveću talasnu dužinu, najnižu frekvenciju i najsporiju vibraciju. Najtoplija je boja spektra. Simbol je vatre i krvi, strasti i ljubavi. U Kini, mlade nose crvene venčanice, a mnoga vrata su ofarbana u crveno, jer se smatra da to donosi radost u kuću. Čista crvena podjednako je uočljiva kako na beloj tako i na crnoj pozadini. Neki njeni svetliji tonovi često izgledaju prljavo pa ih treba staviti uz plavu (da bi se pojačali purpurni tonovi) ili zelenu (da bi se pojačali žuti). Crvenu boju najčešće biraju ekstovertne osobe i to u glavnom muškarci. Kroz vekove je bila simbol hrabrosti, pa se zato može naći na skoro svakoj zastavi. Po kosmičkom kalendaru, utorak je crvene boje, a po planetarnim obeležjima to je boja Marsa. Takođe, to je boja korenske čakre, baze, iz koje potiče osećaj sigurnosti, uzemljenje, stab ilnost, hrabrost i istrajnost. Ja nisam ljubitelj crvene boje. Unosi mi neki nemir i iritira oči. Zelena, njena komplementarna boja mi je draža.
Međutim, postoji i onaj drugi uticaj crvene boje, kog smo manje svesni. Ona povećava temperaturu tela, stimuliše srce i povećava broj otkucaja. Podiže pritisak, povećava snagu, a može dovesti i do agresije i besa. Podiže psihičko stanje i pomaže pri ublažavanju letargije. Podstiče na akciju i hiperaktivnost, tera nas da izdržimo duže. Eksperimentima je dokazano da je grupa koja je radila u crvenom okruženju završavala više posla, ali je pravila i više grešaka.

Jutros dok sam čitala knjigu shvatila sam da spavam u crvenoj posteljini i crvenoj pidžami. Onda sam pokušala da se setim kakav je osećaj kada spavam u beloj i odmah mi je palo na pamet da tada navlačim još jedan prekrivač jer mi je hladno. Dakle crveno me ipak greje.

Ako imate crvenu boju u svom životnom okruženju ona će vam pomoći da povećate entuzijazam i interesovanje, regenerisaće vašu energiju, podsticati vas na aktivnije ostvarenje svojih snova i planova i saštiti od strahova i anksioznosti. Dakle, dodajte životu crvenu boju i sve će biti lakše.

Knjiga Boje duše - Džun Mekleod

mick jagger - visions of paradise

Mnogo volim ovaj album...

Subota sa Lukom ili tetka u akciji :)

Ona dolazi...

Večeras sam prvi put videla jesen. Istina, ona stiže zvanično tek u utorak... istina, ja bih da još malo bude leto... ali ko mene šta pita. U stvari, jesen je moje najdraže godišnje doba. Znate ono kad izađete na ulicu i hodate a sve šušti oko vas? Malo je hladnjikavo i kad dišete vidi se oblačić, ali samo gurnete ruke malo dublje u džepove i sve je ok. Oko vas boje. Ja volim boje. Volim te jesenje boje. Volim i izobilje voća u jesen. Volim onu izmaglicu ujutru i sunce koje se mekano probija kroz nju, volim jesenji sajam cveća i bundeve. Volim botaničku baštu u jesen.
Večeras sam izašla napolje i videla tu izmaglicu. Zaboravila sam na to kako izgleda početak jeseni. Udahnula sam duboko i miris je bio tu...ne sasvim ali u tragovima, negde u dnu uzdaha. Uvek mi se čini da to žuto lišće prebrzo prođe. Dok smo živeli na Medaku, jesen je dolazila na najraskošniji način. Probudila bih se jednog jutra i shvatila da je svo drveće u kraju žuto. Potpuno žuto. Cela ulica je bila žuta. Ne sećam se jeseni prošle godine ovde na Novom Beogradu. Ne sećam se mnogih stvari od prošle godine, ali mi se čini da me je to jutarnje sunce po hladnom danu održavalo na površini.
Prošle nedelje sam otišla u noćnu kupovinu knjiga. Dugo to nisam radila, naporan dan je bio iza mene i trebalo mi je da se izgubim među tuđim mislima. Konačno sam naišla na knjigu o bojama koju sam pokušavala da nađem poslednje dve godine. Sada je prevedena i kod nas. Knjiga se zove Boje duše i bavi se uticajem boja na naš život. Žuta boja je boja intelekta, samopouzdanja, lične snage i volje. Ja, sasvim slučajno, živim u žutom stanu. Takođe, prem akosmičkom satu, sreda je žute boje. Kada sam bila mala, uvek sam se pitala koje su boje dani i, da, sreda je uvek bila žuta. Ne znam zašto. Naravno, za sve druge boje sam omašila ili bolje rečeno kod mene je naopako, ali bitno je da je žuta na svom mestu.
Buditi se u sobi sa žutim zidovima izgleda kao buditi se uvek u sunčano jutro, bez obzira kako je stvarno naoplju. Prija. Uliva neki bezrazložni optimizam koji kada se dešava svaki dan preraste u naviku. Dobar početak dana. Dobar početak bilo čega.
Domaći zadatak: Jesen je idealno vreme za nove čajeve. Pronađite novu fenomenalnu šolju za početak ove jeseni. Neku veselu.

Kesslers Knigge - 10 Drogen - beim Autofahren / driving a car

Moj top 5 U2

Jutros mi je dan sasvim slučajno počeo sa U2. Moram da priznam da ih nisam slušala mnogo godina u nazad. Razišli smo se negde posle Zoorope i to je bilo to. Sve pre toga je ostalo nekako nostalgično u mom sećanju kao deo onog davnog života koji se zove početak srednje škole. Sada mi izgleda kao neki daleki paralelni život. Mnogo toga se desilo između. Spotove U2 više ne možete postaviti na blog sa YouTube-a, pa zato evo linkova za mojih Top 5 U2 pesama:
1. With or Without you
2. All I want is you
3. I still haven't find what I'm looking for
4. Angel of Harlem
5. Desire
Naravno, posle ovoga ide još i Where the streets have no name, When Love comes to town i recimo One, ali ovo je petorka od koje me svaki put podiđu žmarci kao kad sam ih prvi put čula i nekako mi prorade neki čudni leptirići u stomaku. Prošlo je mnogo vremena, odraslo se, ni U2 više nisu ono što su nekad bili. Dobro je da bar sećanja mogu da spakujem u neku virtuelnu kutiju i prelistam kad ih se uželim.

Ena

U stvari...

Prvo sam mislila da stavim samo fotke, ali onda, shvatiće samo oni koji znaju o čemu se radi, pa nije fer prema ostalima koji čitaju verno...a i nisam odavno ništa pisala. Štampale su se knjige, konačno. Čudan je osećaj kad pisac ne doživi da ih vidi, kad ih držim u rukama i prvo pomislim da treba da mu javim da baš dobro izgledaju, ali tamo gde bih mu javila poruke ne idu. Još čudniji je osećaj kada shvatim da sam prvi put napisala nešto ozbiljno i to je štampano u knjizi i ...to je pogovor za nekog koga više nema i koji sad ne može ni da pročita, da mi kaže jel dobro. Gledam knjige i sve je ok, sve je stvarno odlično... ali nešto veliko fali. Kaže Ana, nikad nije videla tako žive knjige, kaže imaju dušu... ja ćutim... ne znam šta da kažem... šta god da kažem, čini mi se pogrešno. Ostalo je još da napravim kutiju i onda je gotovo... zato sam sva nekako u svojoj glavi, pa ne pišem ništa.

O Ljubavi i Vatri - In memoriam Darko Todorović

(Jedna priča iz zbirke Knjiga kraljeva i budala)
Neke ljubavi su kao šumski požar u leto. Iznenada izbiju, od vazduha se zapale, čini se. Brzo se razgore, bukte jakim plamenom i brzo izgore da od njih ništa ne ostane, ni kao trag u pepelu. Teško ih je obuzdati ili se protiv njih boriti i niko ne zna kojim će pravcem krenuti. Najpametnije je glavom bez obzira bežati ali teško je vatrenoj stihiji uteći. Jedina im je prepreka kakva velika voda, jezero ili reka i gole čistine preko kojih je i ptici teško preleteti. Posle takvih ljubavi spaljena pustoš ostaje ali već posle prvih kiša osećamo cvetanje u vazduhu i plodovi neki zeleni opet niču, kao da ništa bivalo nije. S godinama se ožiljak taj tanji i jednom se ne da poznati ni traga vatri ali ni predelu pre požara.
U nekim ljubavima toliko vatre i snage ima, da oganj njin sažiže gvožđe i kamen strahovitom jarom, poput vulkana što Zemljinu utrobu bljuje. Takve ljubavi se porađaju strahovitim praskom i eksplozijama i niko nije siguran pored njih, niti se zna kad mogu izbiti. Kao i zemljotrese mnogi znaci ih najavljuju ali nijedan ne mora biti pravi.
Ima ljubavi kojima kao i zimskim vatrama treba vremena, pa isprva tinjaju dugo, a kad se razgore retka su uteha u hladnim danima i časovima i ljudi se nerado odmiču od njih, težeći da ne odu daleko i da im se što pre vrate. Kad ih napušta, čovek to čini stoga što mora nastaviti put i sa sobom ih nosi u džepovima kaputa i često mu se priviđaju u mrklim noćima. To su ljubavi i vatre na koje proleće i toplota nikad sasvim uspomenu ne izbrišu.
S jeseni, kad vreme ovlaži i ljubav i vatru teško je pripaliti. I kao što se nevičan zna mučiti sa mokrim drvima tako i za ljubav treba znati odabrati mesto, zaštititi ga spočetka od kiše i vetra svojim telom, i dodavati po malo na plamen, duvati dok se ne zažari i ne sklanjati oči od dima. Od takvih vatri često kreću suze, a ne sklanja nam se od njih, jer obuzima nas želja da ih vidimo kako plamsaju. Jesenje vatre, kao i ljubavi dugo tinjaju i teško se gase jer se rađaju kao potreba za toplinom i ako igda u ljubavi ima razuma i kompromisa ima ih u ovim ljubavima. Ne znači to da one nisu strasne jer vatra se eto, da načiniti od vlažnih i satrulih drva, od piljevine i otpada, pa ako joj dodamo nešto veliko i zdravo što će goreti dugo, lako joj se prepustimo uživajući i zaboravljajući od čega je krenula. Ima ljubavi koje vidimo daleko u tamnim noćima, koje pucketaju jako i bacaju iskrace u širokom luku od sebe. To su vatre na kojima se greju mnogi i koje privlače ljude oko sebe da sede i ćuteći zure u plamen.
Ima plamenova varljivih, kao sa slike, na kojima se ne može jelo zgotoviti ni ruka na njima opeći i niko se na njima ogrejao nije.
Neke ljubavi ne možete primetiti dok na njih ne nabasate u tmini, kao malu vatricu koja postojano gori i posle se čudite kako je ranije niste zapazili gde u daljini žmirka kao prijateljska zvezda putnicima namernicima.
Od nekih ljubavi bi najradije pobegli kao od vatre koja vas ujeda za oči i obraze, pali vam odeću ako ste joj stopu bliže, a stopu dalje samo ne može razbiti mrazne okove koje zima stegne i dugo se čovek muči premišljajući se da li da ide od jalovog ognjišta ili se zavarava sigurnišću i ostaje dok se ne opeče.
I kao i ljubavi što nisu iste tako se i vatre razlikuju. Drugačije miriše vatra od jelovine ili borovine, jer jedna je ženska a druga muška.
I kao što ima vatri za različita pečenja i nije ista kad ćemo bika ili ovna peći, tako su i ljubavi razne za ljude. Za neku je divljač vatra od cerovih i hrastovih glavnji kao gradovi kad se opsađuju a neka se mesa suše na šljivovoj i javorovoj vatri.
Rakije se peku kad plamsa trešnjevak i jabuka, a heroji i brodovi gore kao sandalovina.
Neke vatre i neke ljubavi je greh paliti kao palmovu ili maslinovu a neke su blagoslovene kao dim tamjana.
Tamo gde mnogo ljudi ima i dolazi i odlazi, kao u krčmama i svratištima, u pristaništima i tamo gde je pesma i igra ni vatra ni ljubav nisu samo za jednog čoveka.
Tamo gde je natecanje i pir, i vatri i ljubavi nešto se žrtvovati mora.
Kao i vatra i ljubav od žrtve samo pepeo ostavi.
I ljubav može kao i žar u pepelu zapretena počivati da je tek vetar docnije rasplamsa, dugo pošto je vatra zažarena ili da se slučajnom varnicom razgori.
Ni u ljubavi neke kao ni u ognjišta ne možete udarati a da vatrenom kišom ne odgovore.
I kao uz vatru i uz ljubav ide vino i piće i muzika i mnoge priče što se šapuću i one što se kazuju zvonkim glasom.
I uz vatru i uz ljubav se sanja, nekad i otvorenih očiju i mnoga intriga, spletka i svaka laž je moguća.
I uvek ima ljudi što zavide na vatri kao i na ljubavi.
I skitnice i moreplovci sanjaju o njoj. I pesnici i mudri ispričaše mnogo ali ne rekoše više od neukih što željno uživaju u njoj.
I jednako je rad gost u pećini pustinjaka ili kakvoj izbi siromaha kao i u kraljevskoj gozbenoj dvorani.
I niko ne zna kad je prva planula pod nebom ali osećamo da nam je saputnik vazda i da pre nje nešto ako je bilo to beše mračno i studeno do bola i tužno.
I dok nas je jedna ogrejala znamo da i druga postoji i da nas čeka negde. I slutimo negda da kao i bez vatre i bez ljubavi života za nas nema i nema nas.